Nemački mediji pokopali Đilasovce

Tvrde da postoji ogromna izborna prevara i da se izbori stoga moraju poništiti. Fizički napadi na članove Državne izborne komisije i pokušaj huligana naoružanih krampovima, kamenjem i bakljama da se 24. decembra nasilno probiju u Gradsku skupštinu Beograda mogli su da odaju utisak da je Beograd na ivici „obojene revolucij“.

Ovom utisku je uveče istog dana odlučno suprotstavio predsednik Vučić. U kratkom prenosu iz svoje službene rezidencije, nedaleko od Skupštine grada Beograda, gde se okupilo 2.500 demonstranata, rekao je: „Građani Srbije, ne brinite, čak i ako ima dramatičnih scena. Volimo svoju zemlju i svoj grad. Nismo navikli da neko razbija prozore i uništava zgrade. Nema revolucije, tako nešto neće uspeti. (…) Sačuvaćemo slobodu Srbije jer je ona najveća vrednost. Sačuvaćemo samopouzdanje, nezavisnost i suverenitet naše zemlje. Odbranićemo našu Srbiju. Samo vas molim da očuvate mir, ostanite mirni, zemlja je bezbedna.“

Optužbe o izbornoj prevari nisu ubedljive

Na izborima 17. decembra, stranka predsednika Srbije (SNS) odnela je ubedljivu pobedu sa 47 odsto glasova. Za prozapadni savez „Srbija protiv nasilja“ njihov rezultat od 23 odsto znači ozbiljan poraz. Njihov poraz na lokalnim izborima u Beogradu posebno je razočaravajući za prozapadnu alijansu. Tamo je ostvarila impresivnih 34 odsto, ali je Vučićeva stranka dobila 39 odsto, a suvladajući socijalisti 6 odsto. Pokret „Glas naroda“ oko popularnog doktora Nestorovića, koji može da preokrene vagu u Beogradu, uvek je jasno stavljao do znanja da je za njih „Srbija protiv nasilja“ produžetak Zapada, a ne sagovornik: „Mi smo u opoziciji prema vlasti, oni u opoziciji Srbiji“, rekao je Nestorović.

Poraz prozapadne alijanse na parlamentarnim izborima nije iznenađenje. U anketama pre izbora postigla je gotovo identične rezultate. Posle izbora, njihovi lideri sada pričaju o izbornim malverzacijama i tvrde da im je ukradena pobeda. Međutim, njihovi navodi nisu ubedljivi: izbore je pratilo preko 400 međunarodnih posmatrača, uključujući 80 članova Parlamentarne skupštine OEBS-a, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. U svom prvom izveštaju, međunarodna posmatračka misija koju čine predstavnici OEBS-a, Saveta Evrope i Parlamenta EU morala je da prizna da su izbori tehnički dobro organizovani, da je pravni okvir obezbedio odgovarajuću osnovu za sprovođenje demokratskih izbora, kao i da su sloboda izražavanja i okupljanja tokom predizborne kampanje uopšte poštovane i da su biračima ponuđene realne političke alternative za odlučivanje na izborima. U tom cilju, Državna izborna komisija je na internetu objavila podatke o registraciji birača razvrstane po opštinama i biračkim mestima kako bi ih svi mogli da vide, kako bi zainteresovani i uključeni imali priliku da dalje provere. Predstavnici svih lista učesnika bili su prisutni kao posmatrači na svim biračkim mestima. Njihove zajednički potpisane protokole svi mogu pogledati i na sajtu Državne izborne komisije. Od 1.177 protokola za Beograd, samo 37 sadrži kritičke komentare, iako ni u jednom od njih nema optužbi za izbornu prevaru. Optužbu za izbornu prevaru podiže samo prozapadni savez „Srbija protiv nasilja“ i nijedna od drugih partija ili lista.

Šta je sa medijima? Nema sumnje da državna televizija i vodeći srpski dnevni list, Politika, saosećaju sa vladom. Međutim, prozapadna opozicija, sa televizijskim kanalima N1, Nova S i časopisima poput dnevne novine DANAS koju vodi milijarder Dragan Šolak („Junajtet grupa“), ima medije veoma širokog dometa koji konstantno oštro napadaju vlast i odlučno podržava prozapadnu opoziciju. Nema sumnje da je predsednik Vučić odigrao važnu ulogu u ovoj izbornoj kampanji i odigrao veliku ulogu u pobedi svoje stranke. Ovo je pokrenuto sloganom „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Ali da li je to ozbiljan razlog da se dovede u pitanje validnost srpskih izbora?

Predstavnici svih susednih država sa izuzetkom Hrvatske, ali i ruski predsednik Putin i, pre svega, francuski predsednik Makron, već su čestitali Vučiću izbornu pobedu njegove stranke. Zanimljivo, ne i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Prema saopštenju njenog ministarstva, „Srbija je glasala, ali izveštaj OEBS-a i ODIHR-a pokazuju zloupotrebu javnih sredstava, zastrašivanje i kupovinu glasova. Ovo je neprihvatljivo za državu koja ima status kandidata za EU“.

Zašto „Srbiju protiv nasilja“ podržava Zapad i samo uz njegovu pomoć može doći na vlast

Od rata u Ukrajini, Vašington, Brisel i Berlin su enormno pojačali pritisak na Srbiju da odustane od političke neutralnosti i dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom i Kinom. Oni vide savez „Srbija protiv nasilja“ kao važnu polugu za to. Pogledom na program „Stranke slobode i pravde“, jedne od glavnih snaga u savezu sa njenim političarima Draganom Đilasom i Marinikom Tepić, jasno je zašto. Ova stranka u svom programu svojim biračima obećava članstvo Srbije u EU do 2030. godine. Članstvo se ostvaruje posebno kroz „prilagođavanje spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, uključujući zajedničku spoljnopolitičku poziciju prema Rusiji.“ Poput Brisela i Berlina, kritikuje kineska ulaganja u industriju i širenje infrastrukture Srbije, tvrdeći da je time zemlja postala „prva kineska kolonija u Evropi“. Propagira vrednosti nemačkih „zelenih“ (Evroprajd 2022 u Beogradu) i njihovo prikazivanje novije istorije na Balkanu (ključna reč: Srbi su izazvali genocid u Srbrenici).

Sa ovim pozicijama prozapadna opozicija nema šanse kod ogromne većine stanovništva. Srpsko stanovništvo veoma dobro zna da svoj nacionalni integritet (Kosovo i Metohiju) može da brani samo uz pomoć Rusije i da bi odricanje od ruskih snabdevanja energentima ozbiljno narušilo njihovu ekonomiju. Srbi znaju da je veliki značaj kineskih investicija u modernizaciji infrastrukture i industrije. Oni vidi očigledan neuspeh sankcija EU protiv Rusije.

Prozapadna opozicija zna da predsednika Srbije Vučića i njegovu vladu mogu da sruše samo uz pomoć stranih sila, uz pomoć SAD i EU. Pri tome se posebno oslanja na aktuelnu nemačku vladu. Dana 30. novembra 2023. godine, vodeći predstavnici saveza „Srbija protiv nasilja“ u Bundestagu učestvovali su u tehničkoj diskusiji poslaničke grupe Zelene stranke pod nazivom „Srbija pred izbore – između autokratije i demokratskog buđenja“.

Razgovaralo se o pitanju: „Kako Nemačka i EU mogu da podrže demokratske snage i povrate kredibilitet procesa pristupanja EU?“ Dojče vele (DW) je u drugoj polovini novembra u Beogradu organizovao seminar za 150 učesnika. kako možete efikasno širiti sopstveni sadržaj i poruke na društvenim mrežama. U prethodnim obojenim revolucijama, takvi „novinari“ su se pokazali kao važna pomoć u mobilizaciji protesta i organizovanju demonstracija. Zapadne ambasade, Rokfeler fondacija i američka „Nacionalna zadužbina za demokratiju“ takođe finansiraju brojne nevladine organizacije koje su već sprovele masovno oglašavanje opozicije pre izbora i sada izveštavaju o navodnim nepravilnostima tokom izbora, i mobilišu proteste i skupove protiv vlasti.

U međuvremenu, lideri „Srbija protiv nasilja“ uputili su otvoreno pismo institucijama EU u kojem se izjašnjavaju da neće priznati rezultate izbora ukoliko ne bude sprovedena „sveobuhvatna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima pod okriljem OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije“. Evropska unija treba odmah da prekine svoju politiku prema Vladi Srbije i upotrebi sredstva koja joj stoje na raspolaganju protiv članova vladajuće stranke umešanih u „izbornu prevaru“. Na ovaj način bi trebalo da pomogne građanima Srbije da obnove vladavinu prava i demokratiju, tvrde oni.

Destabilizacija nije uspela, bar za sada

Protesti koje organizuje „Srbija protiv nasilja“ uz podršku nevladinih organizacija i medija Dragana Šolaka ostali su izolovani. Prozapadna opozicija nije uspela da mobiliše građane u značajnoj meri. Predsednik Vučić veoma dobro zna kako se prave „obojene revolucije“. U periodu 1998-2000. bio je ministar informisanja pod Slobodanom Miloševićem, tada iz desničarske Radikalne stranke, i mogao je da stekne relevantno iskustvo.

Vlada Srbije je obaveštena da će posle izbora prozapadna opozicija iskoristiti navodnu „izbornu prevaru“ kao izgovor za nerede i pozive u pomoć svojih zapadnih sponzora. Veoma je pazila da ne otvori prilike za napad. U međuvremenu, mediji kao što je Neue Zurcher Zeitung takođe priznaju da poraz prozapadne opozicije nije posledica „prevare režima“, već njenih sopstvenih slabosti: „Likovima poput političara Dragana Đilasa ili Borisa Tadića danas malo ko veruje. Imali su svoju šansu i propustili su je. Oni više nikoga ne mobilišu i ne ubeđuju. Što je još gore, oni su meta režima, koju on može iskoristiti da diskredituje opoziciju kao korumpiranu. Ovi ljudi bi trebalo da stvore prostor za nove umove i talente koji se u narednim godinama mogu razviti u harizmatične političare.“ „Ukoliko Zapad ne odluči drugačije“, rekao je beogradski profesor sociologije Ognjen Radonjić za čitaoce opozicionog lista Danas „Izbori su završeni.“ Čestitke francuskog predsednika Makrona Vučiću i osudu nasilnih nereda posle izbora američkog ambasadora Kristofera Hila jasno su stavile do znanja da se pobeda Srpske napredne stranke, bar za sada, mora prihvatiti.

Međutim, predsednik Srbije ne želi da prestane na mešanje u izbore jedne vrlo specifične zemlje – mediji govore o Nemačkoj. On je već 22. decembra najavio da njegova vlada sastavlja „važno pismo o veoma brutalnom obliku uticaja i mešanja važne zemlje u srpske izbore“. Šef države je bukvalno izjavio: „Biće gotovo do Nove godine i poslaćemo ga celom svetu da vide kako se odvijaju ovakvi oblici mešanja u procese koji su u nadležnosti nezavisne države.“ Istovremeno, Vlada Srbije je jasno stavila do znanja da ne namerava da odustane od saradnje sa Ruskom Federacijom: premijerka Ana Barnabić zahvalila je ruskim obaveštajnim službama na informacijama koje su pomogle da se spreči „Majdan“ u Beogradu. Predsednik Vučić se sastao sa ruskim ambasadorom 25. decembra 2023. radi razmene informacija, na kojima je bilo reči i o daljoj saradnji.

– Ali treba da budemo srećni ako je sprečen još jedan požar na Balkanu – piše nemački list. – Treba da budemo srećni zbog neutralne Srbije koja može da posluži kao most između Istoka i Zapada za novu, hitno potrebnu politiku detanta – navodi se.