Skrivene kamere danas mogu biti toliko male da stanu u kućište punjača, sata, senzora dima ili daljinskog upravljača. Problem je što čovek golim okom često nema način da razlikuje običnu rupicu u plastici od objektiva veličine nekoliko milimetara. Tim istraživača iz KAIST-a, Nacionalnog univerziteta Singapura i Singapore Management University razvio je sistem SweepLED koji običan pametni telefon pretvara u detektor skrivenih kamera uz pomoć jednostavnog LED izvora svetlosti. U objavi od 29. avgusta, koju je preneo EurekAlert, navodi se da sistem u testovima prepoznaje skrivene kamere za manje od pet sekundi i postiže približno 94 odsto tačnosti.
Osnovna ideja koristi fizičku osobinu koju je veoma teško sakriti – sočivo kamere mora da propušta svetlost. Kada se prema objektu pošalje određeni niz svetlosnih impulsa, malo stakleno sočivo vraća karakterističnu refleksiju. Međutim, problem je što i mnogi drugi predmeti svetlucaju: sjajni šraf, komad metala, stakleni ukras ili senzor mogu proizvesti odsjaj koji bi jednostavan detektor proglasio kamerom. SweepLED zato ne traži samo jedno svetlo mesto. Telefon snima video dok LED osvetljenje menja obrazac, a algoritam analizira kako se refleksija ponaša kroz više uzastopnih kadrova i iz različitih uglova. Objektiv ima optičke osobine koje proizvode konzistentniji obrazac nego nasumičan sjaj sa metalne površine.
Posebna praktična vrednost je što za sistem nije potrebna specijalizovana profesionalna oprema. Postoje ručni detektori kamera, radiofrekventni skeneri i uređaji koji traže aktivne bežične prenose, ali oni nisu nešto što prosečan putnik nosi u rancu. Pametni telefon je već tu, a dodatni LED modul može biti vrlo jeftin. Istraživači su sistem testirali na kamerama skrivenim u predmetima poput satova, punjača i daljinskih upravljača – upravo tamo gde bi čovek teško primetio razliku bez detaljnog pregleda. Metoda pritom ne zavisi od toga da li kamera trenutno šalje podatke preko Wi-Fi mreže, što je bitno jer uređaj može snimati lokalno na memorijsku karticu i biti potpuno nevidljiv običnom mrežnom skeneru.
Naravno, nijedan sistem sa 94 odsto tačnosti nije nepogrešiv i telefon ne treba predstavljati kao magični štit od svake vrste nadzora. Veoma dobro sakriven objektiv, neobičan ugao ili prepreka mogu otežati detekciju, dok sjajne površine mogu i dalje praviti lažne signale. Ipak, zanimljiv je pravac u kojem se tehnologija kreće. Nekada je minijaturizacija kamera išla brže od sposobnosti običnog korisnika da ih pronađe. Sada isti uređaj koji nosimo u džepu može da koristi kameru, svetlo i veštačku inteligenciju kako bi tražio drugu, skrivenu kameru. To je neobična tehnološka simetrija – oko koje nas posmatra postaje dovoljno malo da ga jedva vidimo, ali drugo oko, ono u telefonu, postaje dovoljno pametno da prepozna kako svetlost odskoči sa njegovog sočiva.
S.B.
