BEOGRAD – Pred odluku američkog OFAK-a o licenci za NIS raste neizvesnost oko budućeg snabdevanja Srbije naftom i naftnim derivatima. Ipak, eventualno neprodužavanje licence ne bi automatski značilo da bi benzinske stanice ostale bez goriva.
Berzanski broker Branislav Jorgić navodi da Srbija ima određene rezerve naftnih derivata koje bi mogle da amortizuju početni period eventualnog poremećaja.
Problem bi, međutim, mogao da nastane ukoliko bi sankcije i ograničenja potrajali nekoliko meseci.
„Imamo određene rezerve za određeni vremenski period“, rekao je Jorgić, ali je upozorio da bi u slučaju problema sa poslovanjem NIS-a dodatnu prepreku predstavljao nizak vodostaj Dunava.
Srbija bi, u slučaju otežanog rečnog transporta, morala da se više oslanja na drumski prevoz goriva. To znači veće logističke troškove, sporiju dopremu i potencijalno veći pritisak na krajnje cene.
Prema Jorgićevoj proceni, građani verovatno ne bi odmah osetili posledice eventualnog prekida. Rezerve bi mogle da pokriju period od jednog do dva, odnosno najviše oko tri meseca, ali bi nakon toga rizici postajali ozbiljniji.
„Ako se to nastavi, onda može biti problema“, upozorio je Jorgić.
NIS ključan za domaću energetiku
Dodatnu težinu situaciji daje značaj NIS-a za domaće tržište. Jorgić ističe da je kompanija, uz Elektroprivredu Srbije, jedna od najznačajnijih energetskih kompanija u zemlji i da njeno poslovanje utiče i na rad privrede.
U međuvremenu, pregovori o budućoj vlasničkoj strukturi kompanije nastavljaju se. Jorgić je podsetio da je početkom godine postignut načelni dogovor o mogućoj prodaji 56 odsto akcija NIS-a, dok je u junu postignut dogovor Srbije i MOL-a o osnovnim principima budućih odnosa.
Prema tim dogovorima, Srbija bi, ukoliko dođe do transakcije između Gasproma i MOL-a, trebalo da kupi dodatnih pet odsto akcija. Predviđeno je i da rafinerija nastavi da radi najmanje deset godina, uz obavezu stabilnog snabdevanja sirovom naftom.
Nafta pojeftinjuje, dizel poskupljuje
Situaciju dodatno komplikuju kretanja na međunarodnom tržištu. Jorgić ukazuje da je cena sirove nafte pala, dok istovremeno raste cena naftnih derivata, naročito dizela.
Prema njegovom objašnjenju, jedan od razloga su oštećeni rafinerijski kapaciteti na Bliskom istoku, ali i u Rusiji, zbog čega je smanjena mogućnost prerade.
Manjak dizela na svetskom tržištu može se tako preliti i na domaće tržište, nezavisno od samog pitanja licence NIS-u.
Zbog toga se odluka OFAK-a ne posmatra samo kao pitanje poslovanja jedne kompanije, već i kao pitanje stabilnosti energetskog tržišta, troškova transporta i poslovanja domaće privrede.
Ukoliko licenca bude produžena, pritisak bi u kratkom roku bio smanjen i ostavio bi dodatni prostor za završetak pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a. U suprotnom, Srbija bi morala da se u većoj meri osloni na postojeće rezerve i alternativne pravce uvoza, uz veće logističke troškove i povećan rizik ukoliko bi takva situacija potrajala.
M. T.
