Nizak vodostaj Dunava doveo je do istorijski niske proizvodnje hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, dok se energetski sistem Srbije suočava sa velikim izazovima zbog dugotrajne suše, visokih temperatura i povećane potrošnje struje.
Zbog istorijski niskog vodostaja Dunava proizvodnja električne energije u hidroelektranama Đerdap značajno je smanjena, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, HE Đerdap 1 trenutno radi sa oko 20 odsto kapaciteta, dok je proizvodnja u Đerdapu 2 na oko 30 odsto mogućnosti.
„Situacija ostaje izazovna kada je vodostaj Dunava u pitanju. Već tokom maja, juna i jula imali smo najnižu proizvodnju na hidroelektranama Đerdapa od kada su puštene u rad“, rekla je ministarka za RTS.
Ona je navela da su dotoci Dunava trenutno oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je nivo zabeležen 2003. godine, a pre toga još 1985. godine.
„To govori o vanrednoj situaciji koja mora pažljivo da se prati. Svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni su tome da prebrodimo ovaj sušni period i velike vrućine“, istakla je Đedović Handanović.
Bajina Bašta dodatna sigurnost, akumulacije na visokom nivou
Za razliku od Dunava, situacija na hidroelektranama na Drini je povoljnija. Dotoci su ispod proseka, ali su i dalje iznad biološkog minimuma.
Ministarka je naglasila značaj završene rehabilitacije reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja omogućava bolje upravljanje energijom u periodima najveće potrošnje.
„Akumulacije su veoma visoke, oko 75 odsto, i cilj je da ih zadržimo na tom nivou zbog mogućih nepredviđenih situacija“, rekla je ona.
Kostolac pod nadzorom, TENT nema problem sa vodom za hlađenje
Govoreći o termoelektranama, Đedović Handanović je rekla da je situacija sa hlađenjem TE Kostolac stabilna, ali da je zbog niskog nivoa Dunava u prethodnom periodu bilo neophodno smanjiti rad pojedinih blokova.
Kada je reč o Termoelektrani Nikola Tesla (TENT), problem sa vodom za hlađenje na Savi ne postoji, ali izazov predstavlja kvalitet uglja.
„Kvalitet uglja nije zadovoljavajući i to utiče na količinu proizvedene električne energije. Situacija se prevazilazi dodatnim količinama uglja iz uvoza“, navela je ministarka.
Na deponijama se trenutno nalazi oko 1,82 miliona tona uglja, a cilj je da rezerve pre početka zimske sezone premaše dva miliona tona.
Region suočen sa problemima zbog niskih vodostaja
Nizak vodostaj Dunava stvara probleme i u regionu, posebno zbog hlađenja nuklearnih elektrana.
Prema rečima ministarke, u Mađarskoj je nuklearna elektrana Pakš već smanjila proizvodnju, dok je u Rumuniji jedan reaktor van pogona, a drugi radi smanjenim kapacitetom.
Ukoliko se nepovoljna hidrološka situacija nastavi, dodatni problemi mogli bi da pogode i druge zemlje regiona, što može uticati na dostupnost električne energije i tržišne cene.
Potrošnja struje dostigla 100 do 105 gigavat-sati dnevno
Tropski talas povećao je potrošnju električne energije u Srbiji, koja trenutno iznosi između 100 i 105 gigavat-sati dnevno.
Ministarka je apelovala na građane da racionalno koriste električnu energiju.
„Najbitnije je da nabavimo dovoljne količine energije, uglja, mazuta i električne energije unapred i po predvidivim cenama. Svi u energetskom sektoru daju maksimum da ne dođe do poremećaja“, poručila je.
NIS radi uz produženu licencu, rezerve goriva dovoljne
Govoreći o Naftnoj industriji Srbije, Đedović Handanović ocenila je da je situacija i dalje složena, ali da je produženje licence za rad dodatno olakšanje.
Prema njenim rečima, NIS će moći da dopremi oko 140.000 tona sirove nafte do Rafinerije Pančevo tokom avgusta, što omogućava preradu oko 330.000 tona mesečno.
Problem predstavlja i otežan transport Dunavom zbog niskog vodostaja, zbog čega je smanjen kapacitet uvoza naftnih derivata.
Ipak, ministarka navodi da su rezerve goriva na visokom nivou – dizela ima oko 565.000 tona, benzina oko 128.000 tona, dok su zalihe kerozina dovoljne za približno dva meseca potrošnje.
Država prati situaciju i priprema se za naredni period
Đedović Handanović poručila je da će nadležni nastaviti da prate stanje u energetskom sektoru, posebno zbog nastavka toplotnog talasa i neizvesne hidrološke situacije.
Kako je navela, proizvodnja uglja u julu bila je iznad plana u Kolubari i Kostolcu, a dodatna oprema za rudarske kopove trebalo bi da dodatno poveća sigurnost sistema.
„Opreznost mora biti na najvišem mogućem nivou. Cilj je da stabilno prođemo kroz ovaj izazovan period“, zaključila je ministarka.
Foto: FB/Dubravka Đedović Handanović
