Zvučaće drsko, možda i arogantno, ali svi oni koji već godinama Novaku Đokoviću poručuju da je vreme da okači reket o klin upravo su dobili još jednu lekciju. Da ga jednostavno puste da igra dokle god on misli da treba i, još važnije, dokle god može ovako da igra. Jer šta više reći kada čovek sa 39 godina i četiri meseca izađe na teren protiv deset godina mlađeg Aleksandera Zvereva, dvostrukog grend slem šampiona u ovoj sezoni i drugog tenisera sveta – i pobedi ga posle preokreta sa 2:1 (4:6, 6:4, 6:4)?
Đoković je u četvrtfinalu Pekinga odigrao svoj najbolji meč još od onog antologijskog polufinala Australijan opena sa Janikom Sinerom. Dva sata i 35 minuta trajao je rat na „Dajmond kortu“, Novakov 32. u karijeri na turniru u Pekingu i 32. koji je dobio, čime je sačuvao nestvaran perfektan skor (32-0). Bila je to njegova 10. pobeda u 15 međusobnih okršaja sa Nemcem (10:5), a način na koji je do nje stigao govori više od bilo koje statistike. Đoković je lopticu udarao sa strašnim intenzitetom, dubinom i sigurnošću, podsećajući na svoja najbolja izdanja iz 2015. godine ili na okršaj sa Alkarasom u finalu Olimpijskih igara 2024.
Pobeda dobija na težini kada se zna da Zverev uopšte nije podbacio. Nemac je imao 81 odsto ubačenog prvog servisa, a u drugom setu je nanizao monstruozna 22 uzastopna prva servisa! Pa ipak, Novak je sačuvao fokus nakon rano izgubljenog prvog seta (4:6), neutralisao brejk loptu pri rezultatu 4:4 u drugom, a onda u ključnom gemu slomio Nemca i izjednačio. U odlučujućem setu dileme nije bilo – Đoković je diktirao tempo sa osnovne linije, a drugu meč loptu pretvorio u plasman u polufinale, gde ga čeka Danil Medvedev (sa kojim takođe ima skor 10:5). Dok drugi par čine De Minor i Hurkač, svet ponovo svedoči da u Vujakliji srpskog asa reč „penzija“ jednostavno ne postoji.
M.M.
