Obraćajući se prisutnima, ministarka je istakla da postoje datumi koji samo obeležavaju istorijske događaje, ali i oni koji svedoče o karakteru i sudbini jednog naroda. Među njima je, kako je navela, i 23. jul 1914. godine, kada je Austrougarska Srbiji predala ultimatum.
Prema njenim rečima, Srbija je na ultimatum odgovorila pomirljivo i prihvatila gotovo sve zahteve, ali nije pristala da se na njenoj teritoriji sprovode istrage bez učešća njenih nadležnih organa.
„Tada se pred ispitom našao karakter naše nacije – da li smo narod i država ili skup pojedinaca, da li smo vazali ili smo slobodna država“, poručila je Đurđević Stamenkovski.
Ona je podsetila da je Austrougarska 28. jula 1914. godine objavila rat Srbiji, sa namerom da je porazi i izbriše sa istorijske karte. Usledio je, kako je istakla, odgovor koji je zadivio svet – Cerska bitka, u kojoj je srpska vojska izvojevala prvu veliku savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu.
„Srbija je iz balkanskih ratova izašla sa iznemoglom i gladnom vojskom, nismo stigli da se pripremimo za nove bojeve, ali ovde, na Ceru, pokazali smo ono što kaže naša epika i naša etika – da boj ne bije svetlo oružje, već ga bije srce u junaka“, rekla je ministarka.
Posebno je ukazala na žrtvu srpskog naroda, ističući da su se na Ceru zajedno borili očevi i sinovi, braća i prijatelji, ali i pripadnici drugih naroda koji su odbili da pucaju na svoju slovensku braću.
„Ovde je svaka kuća dala Ceru po jednog junaka – oca, sina, brata. Ovde se ginulo jer su znali da je svetinja koju brane nešto sa čim se ne kocka i sa čim se ne igra“, navela je Đurđević Stamenkovski.
Ministarka je ocenila da prisustvo predstavnika zemalja koje su pre 112 godina bile na suprotnoj strani danas predstavlja snažnu poruku mira. Ona je naglasila da je važno da se iz istorije izvuku pouke i da se zajedničkim snagama grade drugačije vrednosti na evropskom kontinentu.
„Srbija i danas ostaje zemlja koja želi mir, dogovor, suživot i razgovor, ali i država koja čuva svoju slobodu, dostojanstvo i pravo da bude svoj na svome“, poručila je ministarka.
Ona je dodala da je Srbija „kuća u kojoj ima mesta za sve“, ali da neće dozvoliti da joj bilo ko ruši tu kuću i gazi temelje.
Na kraju ceremonije, Đurđević Stamenkovski istakla je da je obaveza sadašnjih generacija da čuvaju uspomenu na cerske junake, ali i vrednosti za koje su oni dali svoje živote – slobodu, dostojanstvo i mir.
U čast slavnim cerskim junacima i prve pobede srpske vojske nad Austrougarskom na Ceru u Velikom ratu u nedelju 16.avgusta održan je 17. Cerski marš, a brojni poštovaoci tradicije pešačili su 35 kilometara od Šapca do spomen kompleksa u Tekerišu.
Cerska bitka, prva velika pobeda Srba u Prvom svetskom ratu, počela je 15. avgusta 1914. godine.
Invazija austrougarskih trupa na Srbiju započela je 12. avgusta, preko Drine, pod zapovedništvom Oskara Poćoreka, prethodno vojnog zapovednika Dvojne monarhije na prostoru BiH. Poćorek je takođe bio organizator posete prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda BiH, juna 1914. na Vidovdan, koja se zavšila pogibijom visokog gosta.
Pošto je Beč za atentat optužio Srbiju, rat je bio na pomolu. Dvadesetak dana ranije Austrougarska je Srbiji uputila ultimatum, a pet dana potom usledila je objava rata Srbiji 28. jula 1914. godine, otvorenim telegramom, što je takođe bila drskost.
Artiljerijska dejstva preko Save i Dunava, kao i sa austrougarskog ratnog broda Bodrog, duž pogranične linije, posebno po Beogradu, Smederevu, Velikom Gradištu, Šapcu sledila su paralelno sa objavom rata, ako ne i nešto ranije.
Odgovor na ultimatum koji je baron Gizl, austrougarski poslanik u Beogradu, predao u večernjim satima 23. jula Lazaru Pačuu, tadašnjem ministru finansija i zastupniku predsedavajućeg Srpske kraljevske vlade Nikole Pašića, bio je do krajnosti dobronameran, uz brojne izraze žaljenja zbog tragedije koja se dogodila u Sarajevu.
Gizl je, međutim, Beograd napustio pre nego što je rok za odgovor istekao. Vrhovna komanda Srbije izmeštena je zatim u Kragujevac, dok su Vlada i centralna državna tela Kraljevine Srbije, na osnovu naredbe od 25. jula, prebačene u Niš.
Atentat je poslužio kao opravdanje, izgovor, pošto su vlasti u Beču prethodno u dužem periodu pripremale obračun sa Srbijom, uz takoreći opšte uverenje u Beču i Berlinu da će Srbija brzo i lako biti potučena, čime bi bio poražen i srpski, odnosno jugoslovenski pokret unutar Austrougarske, što je Beču, verovatno, bilo najvažnije.
Invazija austrougarske Pete i Šeste armije iz Bosne na Srbiju pod komandom Oskara Poćoreka, 12. avgusta, odvijala se paralelno sa masivnim artiljerijskim dejstvima sa prostora Srema i Banata, gde se nalazila austrougarska Druga armija, a koja su imala za cilj zavaravanje i skretanje pažnje sa težišnog pravca invazije preko Drine.
U srpskoj Vrhovnoj komandi postojala je dilema. Logika ratnih dejstava i prethodni ratni planovi pretpostavljali su da se glavni udar može očekivati sa Save i Dunava put Beograda i doline Morave.
Vrhovna komanda u Kragujevcu shvatila je, međutim, ubrzo da se težišni udar događa sa zapada, preko Drine, a ne sa severa, pa je usledila koncentracija srpskih trupa na tom prostoru. Poćorekovoj kaznenoj ekspediciji, koja je brojala približno 200.000 vojnika, suprostavile su se trupe kojima je komandovao general Stepa Stepanović, jačine do 185.000 vojnika.
Prešavši Drinu kod Lešnice, austrougarske trupe zauzele su Loznicu, dok je deo invazionih snaga preko Save zaposeo Šabac. Namera je bila dalje nastupanje put Beograda. Njima nasuprot raspoređene su srpske trupe. Tako je obrazovana linija fronta dužine približno 160 kilometara.
Vojvoda Radomir Putnik, tada načelnik Generalštaba Srpske vojske, naredio je zatim kontranapad. Ključnu ulogu odigrao je tada general Stepa Stepanović, koji, naslutivši strateški značaj Cera u konkretnoj situaciji, obrazuje udarnu grupu sastavljenu od Moravske divizije prvog poziva i Kombinovane divizije, i upućuje je put austrougarskih invazionih trupa.
Prva namera generala Stepanovića bila je zaposedanje ključnih pozicija na Ceru, kota Trojan i Kosanin grad.
Kombinovana divizija zaputila se usiljenim maršem oko 3.00 sata ujutro 15. avgusta potezom Banjani, Svileuva, Draginje, Kaona, Krivaja, put Cera, trasom dužine oko 40 kilometara.
Na trupe Austrougarske naišli su noću oko 23.00 časa, na padinama Cera, kod Tekeriša. Usledila je bitka.
Žestoke borbe vođene su i artiljerijskim duelima i prsa u prsa. General Stepanović se tokom bitke nalazio u selu Draginje, odakle je rukovodio operacijama.
Konačni ishod bitke bila je odlučna pobeda Srba nad invazionim trupama Austrougarske.
Narednih dana trajao je uzmak, zapravo panični beg austrougarskih trupa put Drine i dalje van granica Kraljevine Srbije, što je uglavnom okončano 20. avgusta. Iz Šapca će se okupatori konačno povući, pod okriljem noći 23. na 24. avgust, posle oštrih borbi za grad prethodnih dana.
Tako se u popodnevnim satima 24. avgusta srpska vojska nalazila na graničnoj liniji prema Austrougarskoj, na Savi.
Poraz Poćorekovih invazionih trupa bio je potpun. Pretpostavlja se da su Srbi imali više od 3.000 poginulih i približno 15.000 ranjenih, dok je Austrougarska imala oko 8.000 mrtvih i oko 30.000 ranjenih. Zarobljeno je 4.500 austrougarskih vojnika.
Trijumf Srba na Ceru bio je takođe prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, što je imalo ogroman značaj. Ugled Srba ovom pobedom značajno je porastao, kako među saveznicima, tako i kod neprijatelja.
Za Beč, posebno austrougarsku vojsku, a najviše samog Oskara Poćoreka, poraz na Ceru bio je strahovito poniženje.
Poćorek je, inače, nameravao da pobedom čestita rođendan vladaru, caru i kralju Francu Jozefu, 18. avgust.
Pošto su srpska komanda i vlada shvatile razmere zločina koje su počinile austrougarske trupe na tlu Srbije – po Mačvi, Pocerju, Podrinju i drugde, odlučeno je da se svetu predoči kako izgleda to što je propaganda zvaničnog Beča predstavljala kao civilizatorsku misiju Austrougarske. Teške zarazne bolesti koje su se tada rasplamsale na prostoru na kojem su se nalazile austrougarske trupe bile su takođe posledica ratnih napora „civilizovane“ Austrougarske protiv Srbije.
Tako je u Srbiju pozvan ugledni švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, profesor Univerziteta u Lozani.
Zlo koje su austrougaske trupe činile na tlu Srbije Rajs je podrobno dokumentovao, da bi ga potom predočio svetskoj javnosti.
Generalu Stepi Stepanoviću, za trijumfalno rukovođenje vojnim operacijama tokom Boja na Ceru, zahvalna otadžbina dodelila je čin vojvode.
