Peščana oluja obično traje nekoliko sati ili dana, a zatim nestaje bez jasnog traga. Na Marsu se, međutim, jedan takav prolazni događaj pretvorio u kameni zapis koji je preživeo milijarde godina.
Rover Kjuriositi fotografisao je neobične slojeve u oblasti poznatoj kao Džoubon kanjon, unutar velikog kratera Gejl. Na prvi pogled stene su ličile na ispucale ploče sedimenta, ali detaljniji pregled otkrio je niz sitnih, talasastih struktura naslaganih jednih preko drugih.
Kako je 18. jula objavio Times of India, naučnici su zaključili da je reč o uzlaznim slojevima vetrenih talasa. Takve strukture nastaju kada vetar pomera pesak toliko brzo da se novi materijal taloži preko talasa pre nego što prethodni stigne da se potpuno pomeri.
Drugim rečima, oluja je bila dovoljno snažna da istovremeno gura pesak i zatrpava sopstvene tragove. Vremenom su naslage očvrsle i postale stena, čuvajući trodimenzionalni zapis kretanja vetra.
Ovo je prvi put da su takve formacije prepoznate na Marsu. Njihov značaj nije samo u potvrdi da je na Crvenoj planeti nekada duvao snažan vetar. Mars i danas ima ogromne prašnjave oluje, ali je njegova atmosfera veoma retka. Drevni tragovi mogu pomoći istraživačima da procene koliko je atmosfera nekada bila gušća i kako su izgledali vremenski uslovi.
Kjuriositi već godinama proučava krater Gejl jer su se na tom području nekada nalazila jezera, reke i vlažno zemljište. Novi nalaz dodaje još jednu epizodu složenoj klimatskoj istoriji planete: između perioda vode i mirnog taloženja postojali su i trenuci intenzivnih vetrova.
Posebno je zanimljivo što trag nije ostavio veliki udar, vulkanska erupcija ili dugotrajna promena, već događaj koji je možda trajao svega nekoliko sati. Na Zemlji bi ga kiša, biljke ili novi slojevi zemljišta verovatno brzo izbrisali.
Na Marsu je trenutak lošeg vremena postao geološki dokument. Stena koju rover danas fotografiše predstavlja zamrznutu sliku oluje iz vremena kada su uslovi na susednoj planeti bili potpuno drugačiji.
S.B.
