Astronomi su tokom samo jednog sata zabeležili 114 izuzetno snažnih radio-impulsa koji su stigli sa retke vrste pulsara. Neočekivano ponašanje mrtve zvezde moglo bi da pruži novi trag u istraživanju nekih od najmisterioznijih radio-signala u svemiru.
Pulsari su ostaci masivnih zvezda koje su završile život u eksploziji supernove. Njihova masa sabijena je u loptu prečnika svega nekoliko desetina kilometara, dok snažno magnetno polje i brzo okretanje stvaraju snopove zračenja. Kada snop prelazi preko Zemlje, teleskop registruje pravilne impulse, slično svetlosti kosmičkog svetionika.
Novi objekat ponašao se drugačije. Tokom ukupno 174 sata radio-posmatranja uglavnom nije pokazivao tako dramatičnu aktivnost, a zatim je u jednom satu oslobodio čak 114 džinovskih impulsa. Pojedinačni signali bili su mnogo snažniji od uobičajenih emisija istog pulsara.
Phys.org je istakao da ovakav nalet nije ranije viđen kod te vrste objekta. Posebno je zanimljiva sličnost pojedinih impulsa sa brzim radio-izlivima, kratkim i veoma snažnim signalima koji stižu iz udaljenih galaksija.
Brzi radio-izlivi obično traju samo nekoliko hiljaditih delova sekunde, ali za to vreme mogu da oslobode ogromnu količinu energije. Neki se pojave samo jednom, dok se drugi ponavljaju. Njihovo poreklo još nije potpuno objašnjeno, iako se za deo poznatih slučajeva sumnja na izuzetno magnetizovane neutronske zvezde, poznate kao magnetari.
Novi pulsar nije nužno neposredan izvor takvih udaljenih signala. Ipak, njegovo ponašanje može da pokaže kako ekstremni radio-impulsi nastaju u magnetosferi neutronske zvezde. Ako isti fizički proces može da se odvija različitim intenzitetom, pulsari i brzi radio-izlivi možda pripadaju široj porodici srodnih pojava.
Za astronome je posebno važno što se pulsar može ponovo posmatrati. Moguće je pratiti da li će se nalet ponoviti, koliko traje mirna faza i da li se pre snažnih impulsa menjaju brzina rotacije ili oblik slabijih signala. Svako ponavljanje pružilo bi priliku za testiranje modela.
Neutronske zvezde predstavljaju prirodne laboratorije koje se ne mogu napraviti na Zemlji. Materija u njima sabijena je do gustine pri kojoj bi jedna kašičica mogla da ima masu milijardi tona. Magnetna polja su toliko jaka da utiču na kretanje čestica na načine koje je teško reprodukovati u laboratoriji.
Otkriće 114 impulsa u jednom satu ne rešava misteriju brzih radio-izliva, ali sužava prostor za objašnjenja. Pokazuje da čak i pulsar koji deluje relativno mirno može iznenada da pređe u potpuno drugačiji režim.
Svemir je pun objekata koji izgledaju predvidljivo sve dok se ne posmatraju dovoljno dugo. Ovaj pulsar je tokom većeg dela istraživanja slao očekivane signale, a zatim je za samo šezdeset minuta otvorio novo pitanje o tome koliko su mrtve zvezde zaista mirne.
S.B.
