Šta bi se dogodilo kada bismo posle čitanja slikovnice ostali još malo u njenom svetu — ali za kuhinjskim stolom? Jedna činija voća, jednostavan doručak ili miris jabuka mogu da postanu nastavak priče koju je dete upravo čulo. Za takvo popodne nije potreban veliki plan. Dovoljno je izabrati knjigu u kojoj se pojavljuje hrana i pronaći jednostavan način da se taj motiv pretvori u zajedničku aktivnost. Knjiga tada ne ostaje zatvorena čim stignemo do poslednje strane.
Na toj zamisli zasnovan je projekat The Reader’s Kitchen autorke Afton Sajrus. Na njemu se uz dečje knjige nalaze recepti i pitanja koja odraslima mogu da pomognu da nastave razgovor sa mališanima. Predloženi redosled je lako razumljiv: najpre zajedničko čitanje, zatim priprema hrane, pa razgovor dok se jelo pravi i proba. Projekat je namenjen roditeljima, bakama i dekama, nastavnicima, bibliotekarima i svima koji žele da povežu knjigu sa praktičnim iskustvom. U ponudi su različite jednostavne kulinarske ideje, od voćnih dodataka do supa i poslastica.
Takav pristup može da se prilagodi knjigama koje već imate kod kuće. Kao sopstveni porodični predlog, uz priču o voćnjaku možete napraviti činiju opranog i odgovarajuće isečenog voća. Uz junaka koji priprema doručak, dete može da izabere činiju, poređa salvete ili izmeri sastojak uz pomoć odraslog. Nije neophodno doslovno rekonstruisati svako jelo iz knjige. Važnija je jasna veza između pročitanog i onoga što radite. Pitanja mogu da budu sasvim jednostavna: koju bi boju junak izabrao, šta bi poneo prijatelju i kako bi nazvao današnji obrok?
Priprema treba da odgovara uzrastu deteta i uslovima u kuhinji. Odrasla osoba preuzima poslove sa vrelim površinama i oštrim priborom, dok dete dobija zadatak koji može bezbedno da obavi. Pre početka proverite sastojke, naročito ako postoje alergije, i ne pretvarajte aktivnost u obavezu da se sve pojede. Kao praktičan predlog, bolje je izabrati jedan kratak recept nego planirati čitavu gozbu. Ako se prospu mrvice ili komadići voća završe u neočekivanom rasporedu, to ne mora da pokvari popodne. Zajedničko sređivanje može da bude poslednji, sasvim običan deo aktivnosti.
Boston gloub je ovu ideju predstavio kroz povezivanje dečje književnosti i porodičnih recepata. Njena privlačnost je u tome što ostavlja mnogo prostora za sopstvene male rituale. Možete, na primer, jednom mesečno organizovati „ručak iz knjige”, sačuvati crtež jela ili pustiti dete da smisli naziv porodičnog menija. Ne mora sve da izgleda kao fotografija iz kuvara, niti svaka knjiga mora da dobije recept. Dovoljno je da se povremeno jedna priča preseli u kuhinju. Tako običan sto postaje mesto na kojem se čita, pita, meri, razgovara i stvara uspomena koja ima i svoj miris.
S.B.
Izvor: Postinfo
