Klimatske i ekološke priče često zvuče apstraktno sve dok ne dotaknu tanjir. A onda odjednom postanu lične. Nova istraživanja pokazuju da usevi zalivani prečišćenom otpadnom vodom mogu da zadržavaju tragove farmaceutskih supstanci, naročito u lišću. To nije senzacionalistička priča o „otrovnom povrću”, nego ozbiljna opomena da kruženje vode u modernom svetu nije čisto tehničko pitanje. Sve što izbacujemo, isperemo, popijemo i zatim kroz infrastrukturu „zaboravimo”, može da se vrati u ekosistem na tiši i složeniji način nego što bismo voleli. Upravo tu ekologija prestaje da bude daleka briga i postaje tema svakodnevne biologije.
Kako je objavio ScienceDaily, u eksperimentima su paradajz, šargarepa i zelena salata apsorbovali pojedine tragove lekova, pri čemu su listovi često zadržavali više od jestivih delova paradajza i šargarepe. To ne znači da sutra treba panično izbegavati povrće, ali znači da pitanje održive poljoprivrede više ne možemo svesti samo na količinu vode. Bitan je i njen hemijski život posle upotrebe. U svetu koji će sve češće reciklirati vodu zbog pritiska klime, suša i urbanizacije, nije dovoljno da voda izgleda čisto. Moraćemo da znamo i šta sve nevidljivo nosi sa sobom.
S.B.
