Da je moglo ranije – moglo je! Da je moglo brže i efikasnije – moglo je i to, ali ono što je jedino bitno i što ostaje upisano na semaforu jeste podatak da je neka nova Srbija uspešno započela svoje nadmetanje u ovogodišnjoj Ligi nacija. Čekalo se dugo na slom žilave Argentine, iako je u više navrata na terenu delovalo da su Gaučosi zreli da kapituliraju znatno pre četvrtog perioda. Međutim, izabranici Georgea Krecua stigli su do velikog trijumfa tek posle realizovane četvrte meč lopte (nakon dve propuštene u trećem setu) i zabeležili izuzetno važnu pobedu nad južnoameričkom selekcijom. Malo ko je pre turnira verovao u ovaj nacionalni tim, ali rumunski stručnjak na našoj klupi je sa svojim momcima prošle godine započeo novi, dubinski ciklus koji već sada daje opipljive rezultate. Aktuelna Liga nacija je samo usputna stanica na tom razvojnom putu, ali pobeda protiv selekcije koja je u bliskoj prošlosti beležila veće uspehe od nas i te kako prija, a posebno raduje način na koji je izvojevana.
Srbija je u prva dva seta izgledala taktički nadmoćno, tehnički doterano i potpuno dominantno na mreži, te se činilo da će ekspresno i bez većih problema baciti na kolena favorizovanog rivala. Ipak, uspela je Argentina da se izdigne iz pepela, stabilizuje prijem i osvoji treći set u kojem su naši momci imali preranu šansu za slavlje. Ovakav scenario bi u nekim ranijim vremenima, sa psihološkog aspekta, uzrokovao fatalan pad i sumnju u sopstvene mogućnosti tokom četvrtog seta. Međutim, ovog puta to nije bio slučaj. Krecuova Srbija je sačuvala svežinu, mirnu glavu i maksimalnu koncentraciju za odlučujuće poene. U četvrtom setu naši momci su konstantno diktirali tempo, imali tri poena prednosti i nisu paničili ni kada je rival stigao do izjednačenja. Naprotiv, tek tada je proradio srpski inat – zaigrali su najbolju odbojku onda kada je bilo najpotrebnije. Na listi poentera prednjačio je sjajni Veljko Mašulović sa 19 poena, a pratili su ga Lazar Marinović sa 13 i kapiten Aleksandar Nedeljković sa 11 osvojenih poena.
M.M.
