VAŠINGTON – Poslednjih nekoliko dana širom Sjedinjenih Američkih Država rasplamsala se dramatična i nikada oštrija debata o stvarnim dometima američke vojne moći. Ključno pitanje koje potresa Pentagon i Belu kuću jeste da li, nakon gorkih i iscrpljujućih iskustava iz nedavnog rata sa Iranom, SAD zaista mogu sebi da dozvole potencijalni vojni sukob sa Narodnom Republikom Kinom, koju zvanični Vašington otvoreno smatra svojim najvećim i najopasnijim geopolitičkim protivnikom na planeti.
Vojni krah u Persijskom zalivu ogolio je sve slabosti američke ratne mašinerije i doveo u pitanje opstanak američkih saveznika na Dalekom istoku.
Paralelno sa potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa Teheranom, američki predsednik Donald Tramp hitno je inicirao aktiviranje i sprovođenje Zakona o proizvodnji za potrebe odbrane (Defense Production Act). Ovaj rigorozni zakon daje posebna, gotovo ratna ovlašćenja kompanijama koje rade za vojno-industrijski kompleks, a Tramp je ovaj radikalan potez pred nacijom opravdao dramatičnom ograničenošću domaćih proizvodnih kapaciteta i izuzetno krhkim lancima snabdevanja koji su pred pucanjem.
Persijski zaliv progutao projektile: Pentagon nema čime da brani Tajvan!
Ovakav potez Bele kuće definitivno je potvrdio višemesečna pisanja vodećih svetskih medija da su SAD u ratu u Persijskom zalivu do te mere suludo istrošile svoje zalihe protivvazdušnih raketa i krstarećih projektila da je situacija postala kritična. Amerika ne samo što više fizički nije u stanju da nastavi bilo kakve borbe sa Iranom, već je i njena sposobnost da na Dalekom istoku adekvatno odgovori na eventualnu vanrednu situaciju i kinesku invaziju oko Tajvana ozbiljno i trajno ugrožena.
Tokom sukoba sa Iranom, Pentagon je bio prinuđen da sa Dalekog na Bliski istok hitno prebaci ključne protivvazdušne i protivraketne baterije (poput sistema Patriot i THAAD), ali i elitne američke ratne brodove i kompletne jedinice marinaca. To znači da je, pored katastrofalnog trošenja napredne municije, došlo i do nepopravljivog naprezanja ljudstva i skupe tehnike, koja je sada van stroja.
Sudbina 16 baza opomena za Japan, Koreju i Filipine
Ipak, eminentni američki vojni analitičari sada sa zebnjom ističu da je rat protiv Irana ukazao na probleme mnogo dubljeg, strukturnijeg i trajnijeg karaktera od običnog nedostatka municije i zamora vojnika. Naime, iranske balističke rakete i dronovi uspešno su pogodili i učinili potpuno beskorisnim ili suviše opasnim za stacioniranje ljudstva čak 16 američkih vojnih baza u zalivskim zemljama, Siriji i Jordanu.
Nakon što je Teheran pokazao da američki PVO sistemi nemaju rešenje za masovne udare, u Vašingtonu se opravdano nameće pitanje: da li vojna uporišta SAD u Republici Koreji i na takozvanom „prvom lancu ostrva“ (Japan, Tajvan, Filipini), koja se nalaze u neposrednoj fizičkoj blizini kineske obale i na udaru znatno moćnijeg arsenala Pekinga, uopšte mogu da opstanu duže od nekoliko sati u slučaju eventualnog otvorenog rata sa NR Kinom u tekućoj 2026. godini.
M. D.
