Vremenski ograničena ishrana najčešće se proučavala kod gojaznosti i dijabetesa tipa 2, ali je sada ispitana i kod odraslih osoba sa dijabetesom tipa 1. Mala šestomesečna studija pokazala je da bi obroci raspoređeni unutar osam sati mogli da doprinesu boljoj kontroli šećera kod pažljivo odabranih pacijenata, bez uočenog porasta ozbiljnih komplikacija tokom istraživanja.
U eksperimentu Univerziteta Ilinois u Čikagu učestvovalo je 32 odraslih sa dijabetesom tipa 1 i gojaznošću. Jedna grupa jela je između podneva i 20 časova, bez obaveznog brojanja kalorija. Druga je smanjila energetski unos za 25 odsto, dok treća nije menjala uobičajenu ishranu.
Rezultati su zanimljivi jer je kod dijabetesa tipa 1 svaka duža promena rasporeda obroka potencijalno osetljiva. Osobe sa ovim stanjem moraju da usklađuju hranu, insulin, fizičku aktivnost i trenutni nivo glukoze. Preskakanje obroka bez prilagođavanja terapije može da izazove hipoglikemiju, dok nedovoljna količina insulina nosi rizik od opasne ketoacidoze.
Zbog toga nalaz ne treba tumačiti kao preporuku da ljudi samostalno uvedu post ili naglo promene vreme uzimanja insulina. Učesnici su bili praćeni u kontrolisanim uslovima, a istraživanje je obuhvatilo mali broj ljudi. Za pouzdan zaključak potrebne su veće studije, različite starosne grupe i duže praćenje.
Ipak, pristup ima praktičnu privlačnost. Brojanje kalorija mnogima je naporno, zahteva stalno merenje porcija i teško se uklapa u svakodnevni život. Pravilo koje se zasniva na vremenu može biti jednostavnije: osoba ne mora nužno da računa svaki zalogaj, već se pridržava unapred određenog perioda za obroke.
To, međutim, ne znači da kvalitet hrane postaje nevažan. Količina ugljenih hidrata, vlakana, proteina i masti i dalje utiče na glikemiju, telesnu masu i kardiovaskularni rizik. Ni osmočasovni prozor nije univerzalan. Rad u smenama, trudnoća, intenzivno vežbanje, druge bolesti i sklonost ka hipoglikemiji mogu znatno promeniti procenu bezbednosti.
Posebno će biti važno utvrditi da li poboljšanje dolazi zbog samog vremena obroka ili zato što ljudi u kraćem periodu nesvesno pojedu manje. Naučnike zanima i da li određeni deo dana daje bolje rezultate. Metabolizam prati dnevni ritam, pa raniji obroci ne moraju imati isti efekat kao ishrana od podneva do večeri.
Vest o studiji preneta je na osnovu istraživanja koje predvodi profesorka kineziologije i nutricionizma Krista Varadi. Njena ekipa naglašava da je reč o prvom koraku ka proceni ovog modela, a ne o zameni za insulin.
Najvredniji deo nalaza možda nije ideja da svi treba da jedu u istih osam sati, već mogućnost da se terapija ubuduće preciznije prilagodi navikama pojedinca. Kod dijabetesa tipa 1 svaka nova strategija mora najpre da prođe strogu proveru bezbednosti, ali jednostavniji raspored obroka mogao bi jednog dana da postane još jedan alat u pažljivo vođenom lečenju.
S.B.
