Fosili nam obično govore ko je nekada živeo. Otisci stopala ponekad govore nešto mnogo ređe: ko je tačno bio tu, kada i kako se kretao. Upravo zato je otkriće iz Kenije toliko snažno. Scientific American, Reuters i drugi izveštaji o radu u časopisu Science ukazuju da su na obali nekadašnjeg jezerskog blata pre oko 1,5 miliona godina gotovo istovremeno ostale stope dve različite homininske vrste — Homo erectus i Paranthropus boisei. Istraživači procenjuju da su tragovi nastali u razmaku od svega nekoliko sati, što je redak trenutak u kojem evolucija prestaje da bude velika i apstraktna linija, a postaje scena susedstva.
Ono što ovaj nalaz čini posebno dragocenim jeste to što kostur ne može uvek da pokaže ono što stopa može. Iz hoda, širine traga, oblika palca i rasporeda opterećenja naučnici mogu iščitavati ne samo ko je hodao, već i kako. Reuters i ABC navode da otisci sugerišu različite obrasce dvonožnog kretanja: Homo erectus je hodao na način bliži savremenim ljudima, dok Paranthropus boisei pokazuje drugačiju dinamiku stopala. To nije samo zanimljiv detalj anatomije. To je dokaz da dvonožnost nije bila jedna elegantna evolutivna linija, već više rešenja koja su istovremeno postojala u istom pejzažu.
Možda je upravo to najuzbudljiviji deo ove priče. Dugo smo navikli da ljudsku evoluciju čitamo kao redosled vrsta koje jedna drugu nasleđuju u gotovo urednoj smeni. Ovakvi nalazi vraćaju nered stvarnog sveta. Nije postojao samo jedan put ka nama. Bilo je susreta, preklapanja, komšiluka i možda tihe konkurencije među različitim oblicima „skoro-ljudskosti“. Kada se dve vrste sretnu u istom blatu, makar i bez kosti, istorija odjednom dobija temperaturu života. I to je nešto što nijedan udžbenik ne ume da prenese tako snažno kao jedan običan otisak stopala.
S.B.
