Dok lišće polako preuzima glavnu ulogu u jesenjem pejzažu, poneka bašta ima svog tvrdoglavog favorita. Dalija ume da se pojavi kao veliko, razbarušeno iznenađenje, baš kada pomislimo da je sezona raskošnog cveća završena. Njene latice mogu da podsete na sunčeve zrake, pažljivo složene trakice ili šarenu loptu. U toj raznovrsnosti i jeste deo njenog šarma: jedan cvet deluje gotovo svečano, a nekoliko biljaka sasvim je dovoljno da običan ugao dvorišta dobije karakter.
Takav prizor opisuje Pol Evans u novoj Gardijanovoj belešci iz prirode. Na baštenskoj parceli u engleskom Šropširu pažnju mu je privukla velika narandžasta dalija, uzgojena iz gomolja kupljenih u supermarketu i posađenih u maju. Oznaka sorte u međuvremenu se izgubila, ali cvetu to, naravno, nimalo nije smetalo. Upravo taj detalj daje priči posebnu toplinu. Za zadovoljstvo u bašti nije uvek neophodno da znamo puno ime biljke, njeno poreklo i sve izložbene kategorije. Ponekad je sasvim dovoljno da nas svakog jutra obraduje.
Iza raskošnog izgleda ipak stoje prilično razumljive potrebe. Američko društvo ljubitelja dalija objašnjava da im odgovara dobro drenirano zemljište, dovoljno svetlosti i sadnja kada prođe opasnost od mraza. Visokim biljkama koristan je oslonac, koji je praktično postaviti na vreme, pre nego što razvijen koren oteža posao. U saksijama treba pažljivije pratiti vlažnost, jer zemlja može brže da se osuši. To ne znači da biljku treba neprestano natapati: cilj je ravnoteža, uz posmatranje uslova u sopstvenoj bašti ili na terasi.
Dalije imaju još jednu osobinu koja može da obraduje radoznale baštovane. Britansko Nacionalno društvo za dalije navodi da biljke dobijene iz prikupljenog semena često neće izgledati kao cvet sa kog seme potiče. Oprašivanje može da donese neočekivane kombinacije, pa naredna sezona postaje malo iznenađenje. Ko želi da zadrži osobine određene biljke, drugačije će planirati razmnožavanje; ko voli eksperiment, u semenu može da vidi početak sopstvene male kolekcije. Baštovanstvo tako dobija i nešto od iščekivanja: rezultat nije uvek unapred poznat.
Za naše čitaoce ova priča ne mora da bude poziv na veliku kupovinu ili preuređivanje celog dvorišta. Može da ostane sasvim jednostavna ideja za sledeće proleće: izabrati jedno mesto, jednu biljku i malo vremena za praćenje njenog rasta. U gradu, gde se godišnja doba često svode na garderobu i vremensku prognozu, cvet pred prozorom vraća promene u neposrednu blizinu. A dalija naročito lepo podseća da jesen ne mora odmah da se odrekne boja. Dok god uslovi dozvoljavaju cvetanje, u bašti još ima razloga da zastanemo.
S.B.
