Otvaranje supermarketa na prvi pogled deluje kao vest za ljude koji žive nekoliko ulica dalje. Ipak, iza jednih novih vrata ponekad se krije zanimljivija priča o tome kako zamišljamo svakodnevnu kupovinu. Da li je to samo obaveza koju želimo što pre da završimo ili mesto u kom nam znače preglednost, razgovor i osećaj da možemo da pitamo za savet? Novi objekat britanskog lanca Vejtrouz u londonskom Kriklvudu daje povod da se o tim sitnicama ponovo razmisli.
Prodavnica je najavljena u blizini železničke stanice, na približno 1.670 kvadratnih metara. Takva lokacija spaja kupovinu sa uobičajenim dnevnim kretanjem: povratkom s posla, izlaskom iz voza ili usputnim odlaskom po namirnice. Iz ranije objave kompanije vidi se i da je Kriklvud deo šireg plana, u kom se pojavljuje još jedna prodavnica u Hejl Barnsu. Za kupce, naravno, veličina poslovnog plana nije najvažnija stvar. Pravi utisak nastaje tek kada pronađu ono po šta su došli i vide kako prostor funkcioniše.
Gardijan u novom tekstu izdvaja podatak da je ovo prvi novi Vejtrouzov supermarket posle osam godina. Zanimljivost priče dodatno raste kada se pogleda način na koji je organizovana njegova matična kompanija, Džon Luis partneršip. Ona je u vlasništvu zaposlenih, koje naziva partnerima. Taj model ne treba idealizovati niti iz njega unapred izvoditi zaključke o svakoj prodavnici, ali predstavlja drugačiju poslovnu osnovu od one na koju obično pomislimo kada vidimo veliki trgovački lanac.
U svom objašnjenju partnerskog modela kompanija naglašava učešće zaposlenih i dugoročniji pogled na poslovanje. Za običnog kupca takvi pojmovi dobijaju smisao tek kroz konkretno iskustvo: da li neko ume da odgovori na pitanje, da li je usluga dosledna i da li je prodavnica prijatna za korišćenje. To su stvari koje ne mogu da se provere samo čitanjem saopštenja. Ipak, vredno je primetiti da iza rafa i kase postoji i pitanje organizacije rada, odnosa prema zaposlenima i njihovog mesta u firmi.
Nama je bliska ideja da kupovina ima i komšijsku dimenziju. Prepoznatljivo lice za pultom, savet šta je tog dana dobro ili kratko ćaskanje o vremenu mogu da učine obavezu prijatnijom. Veliki objekat ne može automatski da stvori takav odnos, ali može da ostavi prostora da se on razvije. Zato ova londonska vest ima zanimljiviji završetak od samog presecanja vrpce: prava priča počinje kada prvi kupci ponovo dođu. Tada se vidi da li je nova adresa postala samo još jedna mogućnost za kupovinu ili mesto koje se polako uklapa u život kraja.
S.B.
