Pariz ovih dana ne nudi samo velika imena i proverene muzejske adrese, već i nešto mnogo življe: festival Circulation(s), koji se vratio u Centquatre za svoje 16. izdanje. Kako beleži The Guardian, na njemu se predstavlja 26 mladih evropskih fotografa, a čitava postavka pokušava da uhvati puls generacije koja ne beži ni od intime ni od društvenih lomova, već ih pretvara u slike koje deluju istovremeno nežno i potpuno neposredno.
Zbog toga ova priča deluje tako sveže. Mladi fotografi danas više ne osećaju obavezu da svet prikažu lepšim nego što jeste, ali ga ne svode ni na praznu tamu. U tom rasponu između sirovosti i osećajnosti nastaje fotografija koja ne traži dozvolu da bude lična. Upravo tu Guardian locira snagu festivala: u sposobnosti da prikaže mladu evropsku vizuelnu scenu kao nemirnu, radoznalu i vrlo svesnu stvarnosti u kojoj živi.
Za čitaoca je najlepše to što ovakve postavke podsećaju da fotografija nije samo alat za beleženje prizora, nego i način da se uhvati raspoloženje vremena. A kada to rade mladi autori, rezultat često bude manje uglačan, ali mnogo iskreniji. U tome je i prava vrednost ovakvog festivala: on ne pokušava da nam objasni Evropu, nego da je pokaže kroz pogled onih koji je sada osećaju najdirektnije.
S.B.
