Kada temperatura padne, medonosne pčele formiraju gusto zimsko klupko. Dugo se smatralo da spoljašnji sloj funkcioniše poput aktivnog izolacionog omotača koji svesno štiti toplu unutrašnjost zajednice. Nova analiza ovog ponašanja, međutim, ukazuje na drugačiju sliku: pčele na periferiji možda nisu udobna zaštitna barijera, već članovi kolonije izloženi najvećem hladnom stresu.
Unutrašnjost klupka može ostati znatno toplija od okolnog vazduha jer pčele proizvode toplotu radom mišića. One ne moraju da lete da bi zagrejale koloniju. Brze kontrakcije mišića za let, uz potrošnju energije iz meda, stvaraju toplotu koja se zadržava u gustoj grupi.
Problem je spoljašnji omotač. Pčele na ivici neposredno su izložene hladnoći, a njihova telesna temperatura može pasti toliko da postanu ukočene i izgube sposobnost kretanja. Ako više ne mogu da se probiju ka toplijem centru, ostaju zarobljene na mestu koje bi u uobičajenom objašnjenju trebalo da predstavlja dobro organizovanu izolaciju.
Novu raspravu o zimskim klupcima predstavio je Science Blog, uz zaključak da tradicionalna pčelarska slika možda previše pripisuje zajednici plansku kontrolu. Klupko svakako štiti koloniju, ali to ne znači da svaka pčela u njemu ima isti položaj ili rizik. Kolektivna korist može nastati uz veoma visoku cenu za jedinke koje se nađu na periferiji.
Pčele se tokom zime pomeraju, ali brzina i mogućnost rotacije zavise od temperature, dostupnosti hrane i strukture klupka. Kada je dovoljno toplo, jedinke sa spoljašnjeg dela mogu se postepeno zameniti sa onima iz unutrašnjosti. U ekstremnoj hladnoći taj proces može biti usporen ili onemogućen.
Kolonija zavisi i od položaja zaliha meda. Klupko se pomera kroz košnicu prateći hranu, ali veoma niske temperature mogu sprečiti pčele da pređu čak i malu prazninu između ramova. Tada zajednica može uginuti od gladi iako se med nalazi relativno blizu. Nije dovoljno samo imati zalihe; one moraju biti dostupne bez rasipanja klupka.
Ovakvo tumačenje važno je za pčelare jer utiče na razmišljanje o ventilaciji, izolaciji i rasporedu hrane u košnici. Preterana vlaga može biti jednako opasna kao hladnoća, pošto se vodena para kondenzuje i kaplje po pčelama. Istovremeno, potpuno zatvaranje bez dovoljne razmene vazduha stvara druge probleme.
Rezultati ne znače da svaki pčelar treba odmah da menja način zimovanja zajednica. Klimatski uslovi, tip košnice i snaga društva veoma se razlikuju. Zaključci moraju biti provereni u različitim sredinama, a praktične preporuke treba zasnivati na širem skupu podataka.
Priča o pčelinjem klupku pokazuje koliko je lako kolektivno ponašanje opisati ljudskim pojmovima. Kažemo da se pčele „dogovaraju”, „smenjuju” ili „žrtvuju”, iako ponašanje može nastati iz jednostavnih reakcija na temperaturu, dodir i kretanje susednih jedinki.
Kolonija zaista funkcioniše kao izuzetno složena celina, ali nova perspektiva skreće pažnju na pčele koje tu celinu održavaju sa najnepovoljnijeg položaja. U hladnoj noći centar klupka može ostati bezbedan upravo zato što je njegova ivica mesto najvećeg rizika.
S.B.
Izvor: Postinfo
