Rak grkljana često se otkriva tek kada promuklost, otežano gutanje ili drugi simptomi postanu dovoljno izraženi da pacijent potraži pomoć. Istraživači zato traže jednostavan test iz krvi koji bi mogao da prepozna molekularne tragove bolesti ranije i da prati reakciju na terapiju. Među najzanimljivijim kandidatima nalaze se veoma mali molekuli nazvani mikroRNK.
MikroRNK ne služi kao klasično uputstvo za proizvodnju proteina. Ona reguliše aktivnost drugih gena i može da utiče na rast, deljenje, sazrevanje i odumiranje ćelija. Kada nastane tumor, obrazac pojedinih mikroRNK može se promeniti, a deo tih molekula dospeva u krvotok unutar sitnih čestica ili vezan za zaštitne proteine.
Nova studija, o kojoj izveštava časopis Scientific Reports, opisuje početno otkrivanje i proveru biomarkera zasnovanih na mikroRNK za rano prepoznavanje i praćenje karcinoma grkljana. Istraživači su tražili kombinaciju molekula koja bi mogla da razlikuje pacijente sa tumorom od osoba bez bolesti.
Jedan biomarker retko je dovoljno pouzdan. Njegov nivo može biti promenjen zbog infekcije, upale, pušenja ili druge vrste tumora. Zato se često koriste paneli od više mikroRNK, čiji zajednički obrazac može biti specifičniji od bilo kog pojedinačnog pokazatelja.
Test iz krvi imao bi nekoliko prednosti. Uzorak se uzima relativno jednostavno, postupak se može ponavljati, a rezultat bi potencijalno mogao da pokaže da li se molekularni signal smanjuje posle operacije, zračenja ili hemoterapije. Ponovni rast određenog obrasca mogao bi upozoriti na povratak bolesti pre nego što se promena jasno vidi drugim metodama.
Ipak, izraz „rano otkrivanje” ne znači da je test već spreman za masovni skrining. Početna validacija mora biti potvrđena u većim, nezavisnim grupama pacijenata iz različitih sredina. Potrebno je proveriti koliko često test tačno prepoznaje bolest, koliko često daje lažnu uzbunu i kako se ponaša kod ljudi sa benignim promenama glasnih žica.
Lažno pozitivan rezultat može dovesti do straha i nepotrebnih pregleda, dok lažno negativan može stvoriti opasnu sigurnost. Zbog toga biomarker mora imati jasno definisanu ulogu. Možda će biti najkorisniji kod ljudi sa visokim rizikom, dugotrajnom promuklošću ili već lečenim tumorom, a ne kao test za čitavu populaciju.
Važni su i tehnički detalji. Na rezultat mogu uticati način uzimanja i čuvanja krvi, vreme obrade, laboratorijska metoda i izbor molekula koji služi kao kontrola. Da bi test postao klinički primenljiv, postupak mora biti standardizovan tako da različite laboratorije dobijaju uporedive rezultate.
Rak grkljana snažno je povezan sa pušenjem i prekomernim konzumiranjem alkohola, ali može nastati i kod ljudi bez tih faktora. Ranije otkrivanje obično omogućava uspešnije lečenje i veće šanse za očuvanje glasa i funkcije grkljana.
MikroRNK panel zato predstavlja obećavajući pravac, ali još ne i zamenu za pregled specijaliste, endoskopiju i biopsiju. Njegova buduća vrednost mogla bi biti u tome da pokaže kome su takvi pregledi najpotrebniji i da lekarima omogući osetljivije praćenje bolesti.
S.B.
Izvor: Postinfo
