U intervjuu za italijanski Corriere della Sera, Bivši direktor CIA-e general Dejvid Petreus ističe da bi odlučnija upotreba zamrznute ruske imovine i snažnije ekonomske sankcije mogle značajno oslabiti rusku ratnu mašineriju.
Petreus podseća da je, kao neko ko je komandovao u dva velika sukoba, duboko svestan cene rata i potreba da se pronađe trajan i pravedan put do mira. Ipak, dodaje da je mogućnost pregovaračkog rešenja trenutno ograničena, pre svega zbog ruskih „maksimalističkih zahteva“, među kojima su smena ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i potpuna demilitarizacija Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Moskva traži i predaju teritorija na jugoistoku zemlje koje danas ne kontroliše, niti im se približila, uprkos velikim žrtvama i sporim pomacima na frontu. Upravo zato, Petreus veruje da bi Zapad trebalo da preduzme dve odlučujuće mere.
Ruske rezerve upotrebiti, privredu oslabiti
Prva bi bila korišćenje 200 do 250 milijardi dolara zamrznutih ruskih rezervi kao garancije za emisiju obveznica, čime bi se obezbedila sveobuhvatna finansijska i vojna podrška Ukrajini, od sistema za protivbalističku zaštitu, do masovne proizvodnje dronova. Time bi, smatra on, Kijev mogao da prevaziđe ekonomske izazove tokom naredne dve do tri godine, prenosi euronews.rs.
Drugi korak je, kako kaže, ekonomski pritisak na Rusiju, uz ciljano slabljenje njenih ključnih partnera i dobavljača. Petreus ocenjuje da je ruska privreda „krhkija nego što izgleda“, posebno zbog preusmeravanja ogromnih sredstava iz socijalnih fondova u ratnu industriju. Udari na kupce ruske nafte i gasa, kao i prekid lanca nabavke kritičnih komponenti iz Kine, prema njegovim rečima, mogli bi da stvore ozbiljne pukotine u ruskom ratnom aparatu.
Rešenje je i novije naoružanje
Uprkos teškim udarima iz vazduha, Ukrajina, dodaje, takođe pojačava svoje kapacitete, preciznim napadima na ruske rafinerije i skladišta goriva, ali i razvojem raketa dugog dometa poput „Flaminga“.
Govoreći o mogućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, Petreus naglašava da bi one morale biti apsolutno pouzdane, ali smatra da je veća isporuka naprednog naoružanja učinkovitija od slanja stranih trupa na teren.
Na kraju, osvrnuo se i na ruske tvrdnje o skorom zauzimanju celog Donjecka, ocenjujući ih kao nerealne. „Nisu se ni približili glavnoj liniji utvrđenja“, kaže on, dodajući da su ruski gubici tokom dve godine ofanzive takvi da ih je teško i zamisliti.
General zaključuje da bi kombinacija finansijske podrške Ukrajini i ekonomske izolacije Rusije mogla u relativno kratkom roku naterati Kremlj da prekine agresiju.
