Rast plata u maloprodaji nikada nije samo stvar poslodavca i zaposlenog. On brzo postane pitanje cele svakodnevice: koliko košta korpa, koliko ljudi ostaje u poslu, kakav je tempo rada u velikim prodavnicama i koliko je održiv model u kom se od radnika traži stalna brzina, a od kupca stalna ušteda. Zato vest da Tesco podiže satnicu nije samo kompanijska objava. Ona je mali prozor u nervni sistem modernog potrošačkog života, gde su rad, logistika, police i kućni budžet spojeni u jedan lanac.
Kako navodi Reuters, Tesco je 18. marta postigao dogovor sa sindikatom USDAW da radnicima u prodavnicama i onlajn centrima za isporuku satnica poraste na 13,28 funti od 29. marta. Na papiru to je jedna brojka. U praksi, to je signal da tržište rada i dalje pritiska velike trgovce da plaćaju više kako bi zadržali ljude u sistemu koji zavisi od neprekidne isporuke, punjenja rafova i rada na terenu. Čitalac koji želi širu sliku treba da primeti i sledeće: hrana ne poskupljuje samo zbog sirovina i energenata, nego i zato što maloprodajni rad više ne može da se tretira kao beskrajno jeftin, lako zamenljiv deo lanca.
S.B.
