Prvi porodični praznici sa bebom imaju sopstveni raspored. Odrasli mogu da smisle kostime, dekoraciju i fotografisanje, ali najmlađi član obično određuje koliko će sve trajati. Glumac Rori Kalkin upravo tako govori o predstojećem porodičnom maskenbalu: sa mnogo radosti i sasvim jednostavnim očekivanjima. On i partnerka, snimateljka Kejt Arizmendi, ove godine prvi put dočekuju taj jesenji običaj sa ćerkom. U centru planova su kostim, nekoliko fotografija i uspomena, a zatim uobičajen večernji ritam bebe.
Kalkin je za People otkrio da je razmišljao o zajedničkom prerušavanju inspirisanom filmom „Coneheads”, ali da bi ta ideja mogla da sačeka narednu godinu. Njihova ćerka Havok Mun rođena je u maju, a Kejt je već objavila njenu fotografiju u kostimu slepog miša. U toj priči najprivlačnija je poznata roditeljska mera: maštovit plan postoji, ali ne mora sve odmah da se ostvari. Dovoljno je da porodica zajedno uživa u malom trenutku koji će kasnije rado pamtiti.
Filmska ideja ima simpatičnu pozadinu. „Coneheads” je komedija iz 1993. godine o neobičnoj vanzemaljskoj porodici koja se prilagođava životu na Zemlji. Prema zvaničnom opisu Paramounta, likovi su najpre postojali u televizijskim skečevima, a zatim dobili dugometražnu priču. Njihov izgled lako je prepoznatljiv, pa je razumljivo zašto nekome padnu na pamet kao zajednički porodični kostim. Ipak, u Kalkinovom slučaju za sada je reč o zamisli, a ne o već ostvarenom fotografisanju. Ovogodišnju pažnju već je privukao mnogo manji, mekši kostim.
Priča otvara i jednu sasvim domaću temu: koliko od prvih porodičnih rituala zapravo pravimo za uspomenu? Beba se tih trenutaka verovatno neće sećati na način na koji će ih pamtiti roditelji, ali fotografije i kasnija prepričavanja postaju deo porodičnog albuma. Tu ne mora da bude naročite scenografije. Jedna sofa, dnevno svetlo i nekoliko minuta raspoloženja često daju fotografiju kojoj se vraćamo sa više zadovoljstva nego savršeno pripremljenom prizoru. Uspomena dobija vrednost kroz ljude na njoj, a ne kroz broj detalja oko njih.
Bez obzira na to da li porodica obeležava Noć veštica, ide na dečji maskenbal ili jednostavno pravi šaljivu kućnu fotografiju, ideja je lako razumljiva. Odrasli na kratko ulaze u igru, a svakodnevica dobija malo drugačiju boju. Kalkinova priča prijatna je upravo zato što ostaje u tom malom okviru. Nema potrebe za velikim događajem da bi se obeležila prva zajednička jesen. Nekoliko osmeha, jedna neobična kapica i spremnost da se plan završi čim bebi dosadi mogu sasvim lepo da popune jednu buduću stranicu porodičnog albuma.
S.B.
Izvor: Postinfo
