Svake godine, čim kalendar pokaže treći ponedeljak u januaru, društvene mreže, mediji i reklame ožive staru priču o „Plavom ponedeljku“ – navodno najdepresivnijem danu u godini. Razlog? Kombinacija tmurnog vremena, prazničnih dugova, neuspelih novogodišnjih odluka i osećaja da je godina tek počela, a energija već na minimumu. Međutim, iza ovog pojma ne stoji naučno utemeljena činjenica, već – marketinška ideja.
Termin „Blue Monday“ pojavio se 2005. godine, kada ga je britanski psiholog Klif Arnol navodno definisao formulom koja je u obzir uzimala vremenske prilike, finansijsko stanje, motivaciju i potrebu za promenom. Problem je u tome što ta formula nikada nije naučno potvrđena, niti je objavljena u relevantnim stručnim časopisima. Kasnije se ispostavilo da je koncept nastao kao deo promotivne kampanje jedne turističke kompanije, s ciljem da podstakne ljude da u januaru – mesecu niske potrošnje – rezervišu putovanja.
Ipak, činjenica da je „Plavi ponedeljak“ mit ne znači da januar nije izazovan period. Kratki dani, manjak sunčeve svetlosti, povratak u rutinu nakon praznika i pritisak da se ispune novogodišnje odluke mogu uticati na raspoloženje. Stručnjaci ističu da se u ovom periodu češće javljaju umor, bezvoljnost i pad motivacije, ali naglašavaju da emocije nisu vezane za jedan konkretan datum.
Zanimljivo je da je „Plavi ponedeljak“ vremenom prerastao u globalni fenomen. Brendovi ga koriste za promocije, mediji za atraktivne naslove, a na društvenim mrežama služi kao zgodan izgovor za kolektivno nezadovoljstvo početkom radne nedelje. Upravo tu leži njegova snaga – ne u nauci, već u prepoznavanju zajedničkog osećaja koji mnogi ljudi dele u januaru.
Umesto da se jedan dan etiketira kao „najgori u godini“, psiholozi savetuju fokus na male, svakodnevne promene: više dnevne svetlosti, realnija očekivanja od sebe i postepeni povratak ritmu. Jer, kako poručuju, raspoloženje ne prati kalendar – ono se menja iz dana u dan, bez obzira na boju ponedeljka.
Plavi ponedeljak tako ostaje zanimljiv društveni fenomen i primer kako se ideja, ponovljena dovoljno puta, može pretvoriti u „činjenicu“. A možda je prava poruka upravo suprotna: ako već postoji dan koji nas podseća na umor i pritisak, može biti i povod da usporimo i prema sebi budemo – malo manje strogi.
Svake godine, čim kalendar pokaže treći ponedeljak u januaru, društvene mreže, mediji i reklame ožive staru priču o „Plavom ponedeljku“ – navodno najdepresivnijem danu u godini. Razlog? Kombinacija tmurnog vremena, prazničnih dugova, neuspelih novogodišnjih odluka i osećaja da je godina tek počela, a energija već na minimumu. Međutim, iza ovog pojma ne stoji naučno utemeljena činjenica, već – marketinška ideja.
Termin „Blue Monday“ pojavio se 2005. godine, kada ga je britanski psiholog Klif Arnol navodno definisao formulom koja je u obzir uzimala vremenske prilike, finansijsko stanje, motivaciju i potrebu za promenom. Problem je u tome što ta formula nikada nije naučno potvrđena, niti je objavljena u relevantnim stručnim časopisima. Kasnije se ispostavilo da je koncept nastao kao deo promotivne kampanje jedne turističke kompanije, s ciljem da podstakne ljude da u januaru – mesecu niske potrošnje – rezervišu putovanja.
Ipak, činjenica da je „Plavi ponedeljak“ mit ne znači da januar nije izazovan period. Kratki dani, manjak sunčeve svetlosti, povratak u rutinu nakon praznika i pritisak da se ispune novogodišnje odluke mogu uticati na raspoloženje. Stručnjaci ističu da se u ovom periodu češće javljaju umor, bezvoljnost i pad motivacije, ali naglašavaju da emocije nisu vezane za jedan konkretan datum.
Zanimljivo je da je „Plavi ponedeljak“ vremenom prerastao u globalni fenomen. Brendovi ga koriste za promocije, mediji za atraktivne naslove, a na društvenim mrežama služi kao zgodan izgovor za kolektivno nezadovoljstvo početkom radne nedelje. Upravo tu leži njegova snaga – ne u nauci, već u prepoznavanju zajedničkog osećaja koji mnogi ljudi dele u januaru.
Umesto da se jedan dan etiketira kao „najgori u godini“, psiholozi savetuju fokus na male, svakodnevne promene: više dnevne svetlosti, realnija očekivanja od sebe i postepeni povratak ritmu. Jer, kako poručuju, raspoloženje ne prati kalendar – ono se menja iz dana u dan, bez obzira na boju ponedeljka.
Plavi ponedeljak tako ostaje zanimljiv društveni fenomen i primer kako se ideja, ponovljena dovoljno puta, može pretvoriti u „činjenicu“. A možda je prava poruka upravo suprotna: ako već postoji dan koji nas podseća na umor i pritisak, može biti i povod da usporimo i prema sebi budemo – malo manje strogi.
Autor: Nikea Vučetić
