Dok veštačka inteligencija svakodnevno uzima naslovne strane, jedna starija digitalna tema polako klizi u zapećak — iako i dalje vredi stotine milijardi evra. Euronews je juče podsetio upravo na to: evropska ekonomija podataka nije nestala, samo je izgubila medijsku glamuroznost. A to je opasna greška, jer podaci ostaju sirovina bez koje ni AI nema smisla. Prema studiji naručenoj od Evropske komisije, tržište podataka u Evropi je u 2025. prešlo 115 milijardi evra, uz projekciju da do 2030. stigne do 148 milijardi. Problem nije u manjku potencijala, već u rascvetanoj fragmentaciji pravila, naročito u različitom tumačenju i primeni GDPR-a, što kompanijama često stvara više pravne magle nego strateške jasnoće.
To je ona vrsta priče koja na prvi pogled deluje birokratski, a zapravo dotiče samu srž evropske konkurentnosti. Amerika ima kapitalnu brzinu, Kina ima razmere, a Evropa često ima pravila — ali ne uvek i doslednost. Kada se ista digitalna ambicija drugačije čita od države do države, preduzetnici, inovatori i investitori ne dobijaju jedinstveno tržište, već skup administrativnih terasa povezanih klimavim stepenicama. U tome je i tiha ironija savremenog evropskog tehnološkog trenutka: kontinent koji voli da govori o regulaciji kao civilizacijskoj prednosti ponekad sam sebi oteža život upravo nedovoljno urednom regulacijom. Priča o ekonomiji podataka zato nije suva stručna tema. To je pitanje da li Evropa ume da izgradi prostor u kome se vrednost ne stvara samo idejom, nego i poverenjem da pravila važe jednako za sve.
S.B.
