Nakon novog rezultatskog posrnuća i poraza od Vojvodine, Fudbalski klub Partizan našao se na istorijskom minimumu u Mozzart Bet Superligi, što otvara duboku debatu o odgovornosti upravljačke strukture, stručnog štaba i samog igračkog kadra.
Nakon što su u taboru crno-belih posle večitog derbija danima prebacivali težište krivice na sudijske odluke, novi prvenstveni poraz u okršaju sa crveno-belima ponovo je ogolio surovu realnost Humske ulice. Pretposlednja pozicija na tabeli i čak pet poraza u uvodnih osam kola nisu plod slučajnosti ili sudijskih previda, već direktna posledica dugogodišnjeg izbegavanja suočavanja sa sopstvenim greškama. Ključni propusti počinju od rukovodstva – Rasim Ljajić kao predsednik, Danko Lazović u svojstvu generalnog direktora i Radosav Petrović kao sportski direktor morali su da kompletiraju odbranu još tokom priprema. Zbog odluke da se uspostavi striktna štednja i limitira plata na maksimalnih 20.000 evra – po čemu su ih prestigle i pojedine domaće ekipe poput Vojvodine – Partizan je u prelaznom roku doveo samo igrače pristajale na skromne uslove, ostavivši zadnju liniju ranjivom i bez adekvatnih pojačanja sve do kraja prelaznog roka.
Sa druge strane, taktička odgovornost leži i na šefu stručnog štaba Saši Iliću. Iako niko ne očekuje od ovog kadra dominaciju u stilu evropskih velikana, zadatak trenera jeste da sakrije mane i istakne vrline tima, kao što je to u šampionskoj sezoni radio Marko Nikolić. U Ilićevom sistemu, međutim, defanzivni i organizacioni nedostaci izbijaju u prvi plan: vezni red sa Idrisuom Babom ostaje mekan, odbrana redovno poklekne pod vazdušnim pritiskom rivala, dok pojedini prvotimci poput Dembe Seka i dalje dobijaju minutažu bez konkretnog učinka na terenu. Dok igrači uživaju izuzetno komotnu poziciju bez takmičarskih sankcija i konsekvenci za učestale brljotine, Partizan opasno rizikuje da prvu etapnu pauzu u šampionatu dočeka u zoni borbe za opstanak.
M.M.
