Plovidba Dunavom u blizini Prahova, na istoku Srbije, i dalje se odvija na sopstvenu odgovornost kapetana zbog potopljenih nemačkih ratnih brodova. Istoričar Vladan Caričić ocenjuje da je njihovo vađenje pre svega važno zbog bezbednosti plovidbe i obezbeđivanja punog profila plovnog puta.
„U tih famoznih pet kilometara, koji su bela tačka na karti, i dalje se plovi na sopstvenu odgovornost kapetana, zbog čega je ova cela akcija vađenja prevashodno bezbednosno bitna za obezbeđivanje punog profila prohodnosti reke Dunav“, rekao je Caričić za Tanjug.
On je podsetio da su odmah nakon završetka Drugog svetskog rata sovjetski i jugoslovenski inženjeri počeli da vade potopljene brodove iz Dunava, ali da je taj proces prekinut nakon Rezolucije Informbiroa 1948. godine.
Prema njegovim rečima, do tada je izvađeno oko 11 brodova, čime je oslobođen prolaz za nesmetano funkcionisanje Dunavske flotile.
Caričić smatra da je nekadašnja Jugoslavija bila sposobna da samostalno nastavi vađenje potopljenih brodova, ali da je moguće da je od toga odustala zbog straha od sovjetske invazije preko Dunava.
Istoričar navodi da je u sektor Prahova u avgustu 1944. godine stiglo oko 160 nemačkih brodova tokom pokušaja povlačenja iz Crnog mora prema Nemačkoj. Deo flote potopljen je tokom povlačenja, koje se odvijalo pod borbama i uz veoma težak plovni put.
Prema njegovim rečima, nemačku grupu činili su različiti tipovi plovila, od kojih je samo manji broj bio klasična ratna plovila. U povlačenju su učestvovali i rekvirirani, adaptirani i zarobljeni brodovi, koji su uz ratni materijal pokušavali da se probiju uzvodno Dunavom.
Caričić je ocenio da će biti zanimljivo utvrditi da li se u olupinama još uvek nalazi ratni materijal koji nemačke snage nisu uspele da izvuku tokom povlačenja.
Govoreći o aktuelnom projektu, istakao je da je ugovor za vađenje 21 broda potpisan na period od pet godina.
„To je projekat koji traje već treću godinu. Ugovor je potpisan na pet godina za vađenje 21 broda. Do sada su izvađena tri, odnosno četvrti se, koliko znam, vadi. Tri su potkopana i spuštena na niži nivo“, rekao je Caričić.
Procena je da vađenje jednog broda u proseku košta oko milion evra, ali cena zavisi od karakteristika i stanja svake olupine.
Prema Caričićevim rečima, uklanjanje potopljenih brodova trebalo bi da omogući bezbedniju i nesmetaniju plovidbu Dunavom, ali i da otvori mogućnost za formiranje muzeja, budući da se na relativno malom prostoru nalazi veliki broj istorijski značajnih plovila.
Istoričar se osvrnuo i na tvrdnje o potapanju broda sa 1.600 ranjenika, ocenivši da za takvu tvrdnju nema dovoljno pouzdanih podataka i da je ona bliža teoriji nego potvrđenoj činjenici.
Aktuelno vađenje olupina tako predstavlja spoj bezbednosti plovidbe, uređenja međunarodnog plovnog puta i očuvanja istorijskog nasleđa na Dunavu.
E.M.
