BEOGRAD – Na godišnjicu početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, lider SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević poručio je u autorskom tekstu za „Politiku“ da Srbija danas ponosno čuva kulturu sećanja na svoje junake i žrtve. Vučević je istakao da 24. mart 1999. godine ostaje upisan kao istorijski trenutak kada su krstareće rakete srušile noseće stubove međunarodnog prava, ostavljajući za sobom ruševine poretka koje su danas vidljive širom sveta.
Lider naprednjaka kritikovao je period nakon 2000. godine, podsećajući da je agresija decenijama bila svesno potiskivana i nazivana eufemizmima poput „intervencije“ ili „kampanje“. On je naveo da se o tim događajima govorilo isključivo sa namerom da se amnestiraju agresori, dok se krivica svaljivala na tadašnje državno rukovodstvo. Vučević naglašava da je tek politika Aleksandra Vučića vratila nacionalno dostojanstvo, nazivajući zločine njihovim pravim imenom.
„Nema stradalnog mesta oko kojeg se nismo okupili, nema istine koju nismo izrekli“, napisao je Vučević, podsećajući i na žrtve u Murinu u Crnoj Gori, koje matična država ponekad svesno prećutkuje. On je zaključio da je ovaj dan u narodu uvek bio, a sada je i zvanično postao, dan bola i ponosa – dan kada Srbija ne traži dozvolu da pusti suzu za svojom decom i roditeljima stradalim u 78 dana bezumlja.
Kako je dodao, imamo pravo i na počast za junake koji su se borili u drugom kosovskom boju – na Košarama, Paštriku, na planinama i ravnicama i nebu iznad otadžbine, „koju su štitili svojim životima, koju su odbranili hrabrošću i veštinom, podržani jedinstvom čitavog naroda“.
Prema njegovim rečima, počasti koje danas odajemo palima i zahvalnost koju pokazujemo prema preživelim herojima rezultat su svesnog i organizovanog napora, jednom rečju politike.
„Nijedan spomenik, dokumentarni film, memorijalna svečanost, izdata knjiga, upaljena sveća i položen venac od 2012. nisu slučajne pojave. Iza njih, na ovaj ili onaj način, stoji država Srbija. Država koja je ‘na nogama’ iznela ono što vidimo da je danas strašan napor i za mnogo veće i moćnije zemlje“, naglasio je Vučević.
Dodaje da je takvu državu u jednom periodu neko blokirao i učinio da se ne seća i da se stidi onoga kroz šta je prošla 1999. godine, kao i da i danas postoje značajni činioci koji ne žele da oni rođeni posle te godine imaju punu sliku stradanja svoje zemlje i naroda, još manje razumevanje uzroka, posledica i lekcija NATO agresije.
M. D.
