Region se istovremeno suočava sa dva paralelna klimatska rizika – aktivnim požarom u istočnoj Hercegovini i ekstremnim toplotnim talasom u Hrvatskoj, gde su na snazi najviši stepeni upozorenja zbog temperatura koje lokalno dostižu i 40 stepeni Celzijusa. Ovi događaji dodatno potvrđuju trend učestalijih i intenzivnijih vremenskih ekstrema na Zapadnom Balkanu i u jugoistočnoj Evropi.
U Popovom Polju kod Trebinja požar je i dalje aktivan, ali je, prema navodima nadležnih vatrogasnih službi, trenutno pod kontrolom. Vatrena linija, duga oko pet kilometara, tokom prethodnih dana širila se prema naseljenim mestima Sedlari, Grmljani i Poljice, pri čemu su vatrogasne jedinice uspele da odbrane stambene objekte i lokalnu putnu infrastrukturu.
Ipak, situacija na terenu ostaje kompleksna. Reč je o nepristupačnom području koje dodatno otežava intervencije, a u pojedinim zonama postoji i rizik od zaostalih neeksplodiranih sredstava zbog nekadašnje linije razgraničenja, što operacije čini dodatno opasnim i logistički zahtevnim. Vatrogasne ekipe su i dalje raspoređene na terenu, uz stalno dežurstvo i preventivno delovanje u slučaju promene pravca vetra ili intenziteta vatre.
I na moru i na kopnu ekstremno
Paralelno, u Hrvatskoj je na snazi crveni meteorološki alarm za veći deo teritorije, što označava vrlo visok nivo opasnosti od toplotnog talasa. Temperature se u pojedinim regijama kreću između 34 i 39 stepeni, dok lokalno dostižu i oko 40 stepeni Celzijusa, posebno u unutrašnjosti i delovima Dalmacije i Slavonije.
Državni hidrometeorološki zavod upozorava da ekstremne temperature predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje stanovništva, kao i dodatno opterećenje za energetski sistem, vodne resurse i infrastrukturu. Povećana potrošnja električne energije, rast potražnje za rashlađivanjem i smanjeni kapaciteti rada na otvorenom stvaraju dodatne operativne izazove za javne i privatne sisteme.
Meteorološke prognoze ukazuju i na mogućnost lokalnih nestabilnosti, uključujući kratkotrajne pljuskove i grmljavinske oluje, koje mogu dodatno pogoršati situaciju kroz nagle promene vetra i povećan rizik od novih požara.
Požari gotovo izvesni
Stručnjaci ističu da kombinacija ekstremnih vrućina i sušnog perioda značajno povećava verovatnoću šumskih i otvorenih požara, dok istovremeno otežava njihovo gašenje. Temperatura mora i reka iznad proseka dodatno utiče na povećanje vlažnosti i nestabilnosti atmosfere.
Očekuje se da bi prvi značajniji pad temperatura mogao uslediti početkom jula, ali meteorolozi upozoravaju da se trend klimatskih ekstrema ne može posmatrati kao kratkoročna pojava, već kao deo šireg obrasca učestalijih toplotnih talasa u regionu.
U tom kontekstu, istovremeno prisustvo aktivnih požara i crvenih meteoroloških upozorenja dodatno ukazuje na rastući značaj prilagođavanja sistema civilne zaštite, infrastrukture i kriznog menadžmenta novim klimatskim uslovima.
M. T.
Foto: Drukčiji radio
