Paškanat obično tiho odradi svoj posao u supi, dok pažnju za stolom pokupe drugi sastojci. Ovoga puta dobio je priliku da bude mnogo vidljiviji. U novom predlogu za jesenji obrok našao se uz leblebije, začine i hrskavu koricu, u obliku malih povrtnih uštipaka. To je ona vrsta ideje koja ne traži svečanu priliku: dovoljno je da nam dosadi uobičajeni odgovor na pitanje šta ćemo večeras. Poznato povrće tada postaje polazna tačka za ukus koji se pomalo razlikuje od svakodnevnog jelovnika.
Gurdip Lojal je za današnje izdanje Gardijana predstavio uštipke od leblebija i paškanata, sa rikotom i mešavinom začina garam masala. Uz njih predlaže kokosov sambol, dodatak sa izraženom ljutinom i kiselinom, kao i jogurt. Recept je predviđen za dve do tri osobe, a ukupno vreme pripreme i kuvanja iznosi približno 40 minuta. Inspiracija dolazi iz indijske ulične hrane. Zanimljivost kombinacije je u susretu različitih tekstura i ukusa, od mekše unutrašnjosti do zapečene površine i osvežavajućeg priloga.
Da leblebije mogu biti zahvalna osnova za ovakvo jelo pokazuje i drugačiji recept Adama Šoa, objavljen na portalu Good Food Middle East. U toj varijanti koriste se šargarepa, paprika i začini, a leblebije se usitnjavaju samo do mrvičaste teksture. Autor izričito savetuje da se ne pretvore u potpuno gladak pire i navodi da ih je moguće izgnječiti viljuškom. Iz rendane šargarepe uklanja se višak soka. To su korisni detalji za razumevanje povrtnih uštipaka, ali nisu isti recept kao Lojalov današnji predlog i njihove količine ne treba mešati napamet.
Za kućnog kuvara najpraktičnije je da najpre odluči kakav obrok želi: blag, začinjen, samostalan ili poslužen uz još nešto. Ako se priprema za društvo, dodatak sa čilijem može stajati odvojeno, pa svako određuje koliko mu odgovara. Lepota ovakvog posluženja je i u tome što ne traži strogu ceremoniju. Manji zalogaji, posuda sa prilogom i jednostavno složen sto sasvim su dovoljni za prijatnu večeru. Važno je samo da se konkretan recept prati dosledno, naročito kada se prvi put radi sa odnosom povrća, sira i sastojaka koji povezuju smesu.
Ovaj predlog može da posluži i kao mali podsticaj za sledeći odlazak na pijacu. Namirnica koju godinama kupujemo za jednu jedinu svrhu ponekad zaslužuje drugi pokušaj. To ne znači da treba odbaciti dobru domaću supu, već da uz nju može postojati još jedno omiljeno jelo. U kuhinji je često dovoljno promeniti oblik, način pripreme ili društvo u tanjiru da poznati sastojak postane zanimljiv. Paškanat sa početka priče zato ima sasvim pristojnu šansu da iz pozadine pređe u glavno jelo. Bez velikog troška i bez potrebe da večera liči na televizijsko takmičenje.
S.B.
