SARAJEVO / BANJA LUKA – Odluka Apelacionog odeljenja Suda BiH da ukine prvostepenu presudu Ramizu Durakoviću, kojom je bio osuđen na tri i po godine zatvora za zločine nad srpskim civilima u Čajniču 1993. godine, izazvala je talas osuda u Republici Srpskoj. Institucije i udruženja žrtava poručuju da je pravosuđe BiH još jednom pokazalo da srpske žrtve za njih ne postoje.
Zapisnik o „pravosudnoj farsi“:
Sedam godina bez epiloga: Suđenje Durakoviću traje skoro deceniju, a ukidanje osuđujuće presude iz 2025. godine vraća proces na sam početak, produžavajući agoniju porodica stradalih u selu Šapići.
Zločin bez kazne: Podsećamo, Duraković je proglašen krivim jer nije kaznio potčinjene koji su napali civilne ciljeve, ali Apelacioni sud je odlučio da „obori“ tu presudu, što je u Srpskoj ocenjeno kao sramno ruganje razumu.
Duh Nasera Orića: Iz Republike Srpske podsećaju na slučaj Orića i druge oslobađajuće presude bošnjačkim oficirima, ističući da se pred Sudom BiH sprovodi selektivna pravda koja produbljuje jaz između naroda.
Nema suživota bez istine: „Srpske žrtve nisu isto vrednovane“, poručila je Isidora Graorac, naglasivši da je bez adekvatnih presuda moralna satisfakcija za porodice poginulih i nestalih potpuno nedostižna.
Dok se pravna bitka nastavlja, u javnosti preovladava uverenje da je Sud BiH postao instrument politike, a ne pravde, čime se proces pomirenja u regionu vraća decenijama unazad.
M. D.
