Prazne školjke na morskom dnu danas pružaju sklonište rakovima, crvima i brojnim sitnim organizmima. Fosilni zapis pokazuje da ovakvo korišćenje napuštenih struktura nije oduvek postojalo.
Međunarodni tim predvođen istraživačima Univerziteta u Tartuu pronašao je najstarije poznate dokaze da su morski organizmi počeli da naseljavaju unutrašnjost praznih ljuštura pre približno 470 miliona godina.
Phys.org je 22. jula preneo da su istraživači analizirali fosile sa više kontinenata i otkrili tragove životinja koje su živele u zaštićenom prostoru napuštenih školjki tokom ordovicijuma.
Pre tog perioda, većina poznatih organizama bila je pričvršćena za spoljašnje površine ili je živela na otvorenom morskom dnu. Ulazak u praznu ljušturu predstavljao je novu ekološku strategiju.
Takvo sklonište donosilo je više prednosti. Čvrsti zidovi štitili su životinju od predatora, jakih struja i pomeranja sedimenta. Unutrašnja površina nudila je i stabilno mesto za pričvršćivanje u okruženju gde nije bilo mnogo čvrstih podloga.
Ipak, život u školjci imao je ograničenja. Prostor je bio mali, dotok hrane zavisio je od položaja otvora, a životinja je mogla ostati zarobljena ako se ljuštura prevrne ili zatrpa.
Otkriće se uklapa u period velikog povećanja raznovrsnosti morskog života. Tokom ordovicijuma nastajale su nove vrste, složeniji lanci ishrane i sve veći broj načina korišćenja prostora.
Prazna ljuštura postala je resurs tek kada je neko biće razvilo ponašanje ili građu koja mu je omogućila da je iskoristi. Time je predmet koji je ostao posle smrti jednog organizma postao dom drugog.
Sličan princip danas se vidi na olupinama, napuštenim cevima i drugim predmetima na morskom dnu. Život brzo koristi svaku dostupnu čvrstu površinu, čak i kada ona prvobitno nije nastala kao stanište.
Fosili pokazuju da je ova navika veoma stara. Pre skoro pola milijarde godina, dok su kičmenjaci tek započinjali svoj razvoj, sitne morske životinje već su otkrile jednu od najuspešnijih strategija preživljavanja – pronaći praznu kuću i useliti se.
S.B.
