godina ostala je zlatnim slovima u istoriji „stare dame“ iz Novog Sada. Nakon osvajanja titule šampiona Jugoslavije, Vojvodina se suočila sa moćnim Atletikom na stadionu „Manzanares“. Iako je domaćin poveo 2:0 već u prvih nekoliko minuta, predaja nije bila opcija.
Tog 21. decembra, Takac je u 28. minutu smanjio rezultat iz slobodnog udarca, dok je Dimitrije Radović u 65. minutu postigao spektakularan gol sa 30 metara, dovodeći ekipu do izjednačenja. U produžecima je Takac još jednom zatresao mrežu, kompletirajući herojski preokret i plasman Vojvodine među osam najboljih timova Evrope.
Vojvodina je tog dana u Madridu pokazala da je više od kluba – da je zajednica, srce koje kuca za svaku pobedu, za svaki gol i za svaki trenutak slave. Preokret nad Atletikom ostaje dokaz da vera, borbenost i upornost donose velike rezultate. Navijači Vojvodine, generacije koje dolaze, i sami fudbaleri mogu da se ugledaju na hrabrost i karakter svojih prethodnika, jer samo takav duh čini Vošu večnom i nezaboravnom.
