NOVI SAD – I ove godine, 16. decembra, prisetićemo se našeg Siniše Mihajlovića. Jer, jedan od najvećih srpskih fudbalera u istoriji i član druge šampionske generacije Vojvodine, preminuo je na današnji dan 2022. godine.
Miha je dugo vodio bitku protiv opake bolesti, akutne leukemije, koja mu je prvi put dijagnostikovana još 2019. godine. Miha je svoje šampionsko srce pokazao, oporavio se i čak se vratio trenerskom poslu u italijanskoj Bolonji, ali nažalost, bolest se vratila, a pre tačno tri godine preminuo je jedan od najvažnijih članova druge šampionske generacije „stare dame“.
I njegov kum i celoživotni prijatelj – Miroslav Tanjga, danas je na klupi „stare dame“, a ovako se prisetio svog Siniše, po kom je i dao ime svom sinu, prvotimcu Vojvodine.
– Toliko toga me ovde podseća na njega. Naša Vojvodina, naši tereni, naš Novi Sad… Pesme, izlasci, sve… Nije lako, verujte mi. Kroz sve stvari u životu smo prolazili zajedno. Toliko je bilo tu toliko situacija životnih, fudbalskih… Došli smo do odnosa koji možeš da izgradiš sa jako malo ljudi u životu.
Miha i Tanjga stigli su zajedno u Novi Sad, u leto 1988. godine, u trenucima kada je klub bio na velikoj prekretnici. Otišao je trener Ivica Brzić, a za njim i važni igrači – Beganović, Skakić, Popović, Toković, a dozvolu da ode u inostranstvo dobio je Zovko, dok se na odsluženje vojnog roka spremao Đuričić. Sportski direktor Milorad Kosanović, odlučio je da napravi ključan rez i napravi momentalno snažan tim sklopljen od mladih igrača, a prvi u redu bio je – Siniša Mihajlović, koji je tada kao tršavi dečak stigao iz svog Borova, a za njim dolaze i Punišić i Joksimović iz Crvene zvezde, Jokanović i Muhić iz Novog Sada i mnogi drugi.
Novi trener Ljupko Petrović odmah je u vatru gurnuo mladog Mihajlovića i Siniša je to znao da vrati na pravi način. Bio je jedan od ključnih igrača u pohodu ka šampionskoj tituli, iako su svedoci tog doba, kao i ljudi unutar kluba čak i otvoreno govorili da je sredina tabela objektivan rezultat.
Miha, Jokan, naš sadašnji trener Miroslav Tanjga, predovođeni iskusnijim igračima poput Šestića, mislili su drugačije. Vojvodina je osvojila svoju drugu šampionsku titulu i poslednju do današnjeg dana.
Siniša Mihajlović je u dresu Vojvodine upisao 90 zvaničnih nastupa i postigao 19 pogodaka, a kasnije je nastupajući za Crvenu zvezdu, Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter osvojio sve moguće trofeje do 2006. godine kada se i penzionisao.
Koliko su mu Vojvodina i Novi Sad bili u srcu, najbolje pokazuje i Mihina odluka da svoj oproštajni meč odigra baš na „Karađorđu“. U spektakularnom susretu 28. maja 2007. godine pred ispunjenim tribinama „Karađorđa“, na teren su istrčali legendarni Mihini saigrači iz Intera – Figo, Zlatan Ibrahimović, Valter Samjuel, Marko Materaci, Dejan Stanković, Santijago Solari, Patrik Vijeira, Manćini, Ivan Kordoba, Maksvel, kao i brojni Sinišini prijatelji i saigrači iz ostalih klubova – Hristo Stoičkov, Predrag Mijatović, Dragan Stojković Piksi, Fernando Kouto, Anđelo Peruci, Vinćenco Montela, braća Filipo i Simone Inzagi.
Siniša je kasnije kao trener vodio Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino i Bolonju, a na klupi reprezentacije Srbije sedeo je tokom 2012. i 2013. godine.
Ipak, nikada nije krio da je Vojvodina bila u njegovom srcu, uostalom, i Grad Novi Sad bio je njegov dom, gde god da je igrao ili kasnije radio kao trener.
Mihajlovića i danas pamtimo sa ponosom i setom, ali ne samo samo zbog golova, asistencija, već i kao gospodina u kopačkama, idola jedne generacije, ratobornog karaktera koji je u svima nama uvek budio motivaciju i želju da makar na dan budemo baš kao on.
