Devet ljutih Afrikanaca prošlo je do prvog kola nokaut faze, ostala su dva, a jedan će definitivno biti tu i 9. jula kada u Bostonu počne četvrtfinale Svetskog prvenstva. Ipak, nakon teksaškog obračuna u Hjustonu, Kanada je postala prvi domaćin koji pakuje kofere posle surovih 0:3, ali utisak o dometima Maroka pretrpeo je ozbiljnu reviziju. Lavovi sa Atlasa su prošli dalje na čistu inspiraciju Azedina Unahija, a ne na račun igre koja bi bilo koga oduševila. Štaviše, taktički limitirana Kanada je dobrim delom meča bila znatno bolji rival na terenu.
Marokanci su u prvih 45 minuta izgledali potpuno izgubljeno u pustinji. Za celo poluvreme zabeležili su samo jedan kontakt sa loptom u protivničkom kaznenom prostoru i mizernih 0.02 xG (očekivanih golova). Visoki presing Džesija Marša potpuno je odsekao sredinu terena, a situacija je postala alarmantna u 22. minutu kada je zbog povrede lože teren napustio Mohamed Saibari. Kanada je pretila preko Dejvida i Oluvaseija, ali je Jasin Bono zadržao Maroko iznad vode.
A onda, u 50. minutu, videli smo zašto klasa košta i zašto ona ne nestaje. Hirurški precizan prekid Ašrafa Hakimija, povratna lopta i magija Unahija za 1:0. Kanada je od tog trenutka svaku sekundu osećala kao ubod igle na koži. Pokušavali su domaćini preko Bjukenona, ali Maroko je pokazao ono što najbolje radi – branio se bez greške. Kada su Kanađani krenuli na sve ili ništa, sevnule su dve kontre. Unahi je svojim drugim golom u 80. minutu rešio pitanje pobednika, da bi Sufijan Rahimi u nadoknadi postavio nerealnih 3:0. Utisak možda kaže da ovakav Maroko nema šta da traži protiv Francuske u potencijalnom četvrtfinalu, ali ova generacija buja od klase i nikada je ne smete otpisati.
M.M.
