Na površini Meseca pojavio se potpuno nov krater, ali ovoga puta nije ga napravio asteroid. Gornji stepen rakete Falcon 9, lansirane još tokom jedne lunarne misije 2025. godine, posle više od godinu dana nekontrolisanog kretanja završio je na Mesecu. Raketa je udarila u površinu brzinom od približno 8.700 kilometara na sat, u oblasti nedaleko od kratera Ajnštajn. Sam udar bio je unapred izračunat, ali nije bilo lako dobiti direktnu potvrdu sa Zemlje. Ključnu ulogu odigrao je južnokorejski lunarni orbiter Danuri, koji je nekoliko puta preleteo oblast i napravio snimke površine pre i posle udara. Associated Press je 7. avgusta objavio prve detalje poređenja fotografija, na kojima se vidi nova tamna zona i krater nastao tamo gde ga ranije nije bilo.
Raketni stepen prvobitno nije bio namenjen udaru u Mesec. Nakon što je završio svoj deo misije, ostao je na veoma izduženoj putanji na koju su vremenom delovali gravitacija Zemlje i Meseca, ali i Sunčevi uticaji. Za razliku od raketa u niskoj Zemljinoj orbiti, koje često imaju mogućnost kontrolisanog povratka u atmosferu, letelice poslate prema Mesecu mogu završiti na putanjama sa kojih više nema dovoljno goriva za bezbedno uklanjanje. Upravo zato praćenje ovakvih objekata postaje sve važnije. Kako broj lunarnih misija raste, u prostoru između Zemlje i Meseca biće sve više odbačenih raketnih stepena, sondi i drugih objekata čije putanje treba dugoročno predvideti.
Novi krater nije samo posledica svemirskog otpada već i zanimljiv eksperiment koji je priroda, uz malu pomoć čoveka, praktično sama izvela. Pošto su astronomi prilično dobro znali masu, brzinu i ugao udara rakete, sada mogu da uporede stvarni izgled kratera sa modelima koji predviđaju posledice sličnih sudara. To može pomoći pri razumevanju mnogo starijih lunarnih kratera, čiji su uzročnici odavno nestali. Prirodni meteoroidi obično udaraju još većim brzinama, ali kontrolisani podaci o raketnom stepenu predstavljaju retku priliku da se jasno povežu energija udara i trag koji ostaje u regolitu. NASA-in Lunar Reconnaissance Orbiter takođe bi trebalo detaljnije da snimi područje i pruži fotografije veće rezolucije.
Za buduće baze na Mesecu ovakvi događaji imaju i praktičan značaj. Danas je površina uglavnom prazna, ali će eventualne stanice, skladišta, solarni paneli i komunikacioni sistemi jednog dana morati da računaju i na veštačke objekte koji se kreću cislunarnim prostorom. Mesec nema atmosferu koja bi sagorela raketni otpad pre udara. Sve što stigne do površine udara gotovo punom kosmičkom brzinom. Novi krater zato predstavlja malu najavu problema koji će se tek pojaviti sa intenzivnijim istraživanjem našeg prirodnog satelita. Jedna odbačena raketa sada je postala trajni deo lunarne geografije, a trag njenog udara mogao bi ostati vidljiv milionima godina.
S.B.
