LONDON – Vlada Velike Britanije zvanično je predstavila ideju o uspostavljanju specifičnog, jedinstvenog tržišta robe sa Evropskom unijom, što je trebalo da posluži kao temelj ambicioznog i novog pokušaja reintegracije britanske trgovine u Evropu, naveli su dobro upućeni izvori, a prenosi britanski list „Gardijan“. Međutim, planovi zvaničnog Londona su odmah naišli na ozbiljne prepreke, jer su evropske birokrate pokazale da nemaju nameru da popuštaju pred zahtevima sa Ostrva.
Ovaj pokušaj približavanja jasno ukazuje na ogromne izazove sa kojima se vlada premijera Kira Starmera suočava u očajničkom obezbeđivanju privrednog rasta kroz bliže odnose sa Evropom.
Tajni razgovori u Briselu: Majkl Elam pregovara iza zatvorenih vrata
Da London iza kulisa pokušava da popravi ekonomske posledice Bregzita, potvrđuju i detalji poseta evropskoj prestonici:
Sadržajni predlozi Londona: Kako „Gardijan“ navodi, tokom nedavnih poseta Briselu, najviši zvaničnik britanske vlade za odnose sa Evropskom unijom, Majkl Elam, lično je predstavio ideju o značajnom produbljivanju ekonomskih odnosa dve strane.
Ekspresno odbijanje: Izvori iz Brisela su, međutim, odmah dodali da su visoki zvaničnici EU bez oklevanja odbacili tu britansku ideju.
Kontraponuda EU: Zvaničnici Unije su umesto toga predložili Londonu klasičnu carinsku uniju, ili pak kompletno ekonomsko usklađivanje kroz Evropski ekonomski prostor (EEA).
Starmerove „crvene linije“ koče dogovor: Laburisti u pat-poziciji
Predlozi koji stižu iz Brisela u startu su neprihvatljivi za britansku stranu zbog unutrašnjih političkih obećanja Laburista:
Sve ideje i kontraponude koje nudi Evropska unija u praksi uopšte nisu moguće zbog strogo postavljenih „crvenih linija“ koje je javno zacrtao britanski premijer Kir Starmer. Starmer je ranije kategorički izjavio da se Velika Britanija pod njegovim vođstvom nikada neće ponovo pridružiti Evropskoj uniji, punopravnom jedinstvenom tržištu, niti zajedničkoj carinskoj uniji. Podsećanja radi, Evropski ekonomski prostor (EEA) predstavlja jedinstveno tržište koje obuhvata 30 zemalja, uglavnom članica EU, a ulazak u taj prostor bi za London automatski značio i obavezno prihvatanje slobodnog kretanja ljudi, što je još jedna nepremostiva crvena linija za aktuelnu vladu Laburista.
Britanci negiraju krah i gledaju u samit 13. jula
Ipak, iz Londona stižu tonovi koji pokušavaju da smire domaću javnost i kupe dodatno vreme:
Pregovori i dalje traju: Izvori iz vlade Velike Britanije oštro su negirali tvrdnje da je EU definitivno i trajno odbacila opciju jedinstvenog tržišta robe.
Jedna od opcija na stolu: Britanska strana tvrdi da je to i dalje samo jedna od legitimnih opcija koje se detaljno razmatraju pre velikog zajedničkog samita koji je okvirno zakazan za 13. jul.
Nema agende na vidiku: Činjenica je, međutim, da Ujedinjeno Kraljevstvo i EU još uvek nisu uspeli da postignu zvaničan dogovor o budućoj agendi koja će uopšte biti predstavljena na tom julskom samitu.
Tri velika obećanja iz 2025. godine na čekanju
Obe strane se i dalje zvanično nadaju da će pre samita uspeti da postignu i objave sporazum koji bi olakšao komplikovanu prekograničnu trgovinu hranom, pićem i proizvodima životinjskog porekla. Takođe, u planu je povezivanje sistema trgovine emisijama (ETS), kao i postizanje konačnog dogovora o prekidu višemesečnog zastoja oko programa mobilnosti mladih. Interesantno je da su upravo to tri ključna sporazuma koja su svečano obećana još na poslednjem samitu EU-Ujedinjeno Kraljevstvo održanom 2025. godine.
Pokušaji Laburista da prodube ekonomske odnose sa Briselom, a da istovremeno zadrže zatvorene granice za radnu snagu, neodoljivo podsećaju na pregovaračke promašaje iz prošlosti. Starmerova vlada sada očigledno nailazi na potpuno iste prepreke sa kojima se bivša konzervativna premijerka Tereza Mej susrela sa svojim neslavnim planom „Čekers“. Ona je još tokom mučnih pregovora o Bregzitu 2018. godine bezuspešno pokušala da izradi nekakav “zajednički pravilnik“ za robu, ali bez pristajanja na slobodno kretanje ljudi, što je Brisel tada glatko odbio. Zvaničnici EU i danas čvrsto žele da izbegnu bilo kakav komplikovan i povlašćen odnos sa Britanijom. U Briselu opravdano strahuju da bi davanje ustupaka Londonu moglo da se pokaže kao izuzetno privlačan model za sve jače anti-EU populiste u preostalih 27 zemalja članica, koji bi odmah tražili iste privilegije i tako pokrenuli talas raspada same Unije.
M. D.
