Kutija treba da stigne na policu, prazno mesto da se popuni, a prolaz ostane uredan. Za kupca su to sitnice koje primećuje tek kada nešto nedostaje. Za zaposlene u prodavnici, međutim, iza njih stoje sati ponavljanja istih pokreta. U jednom supermarketu blizu Kopenhagena taj posao sada uče humanoidni roboti. O probnom projektu danske kompanije Hive Robots i trgovinskog lanca Salling izveštava Euronews, uz prizor koji liči na budućnost spuštenu među sasvim obične rafove.
Mašine još nisu samostalni noćni radnici. Ljudi usmeravaju njihove pokrete i pomažu sistemu da nauči kako se različiti proizvodi uzimaju, prenose i odlažu. Prema izveštaju, obuka traje od juna, a cilj je samostalnije dopunjavanje polica početkom 2027. godine. Za sada su roboti sporiji od ljudi i potreban im je nadzor. To razvoj čini zanimljivijim: umesto gotovog čuda, gledamo proces učenja u kojem i naizgled lak zadatak postaje niz malih tehničkih problema.
U ranijem saopštenju kompanije Hive objašnjeno je zašto je izabran robot nalik čoveku. Prodavnice su već prilagođene ljudskim telima: imamo visinu polica, određenu širinu prolaza i opremu koju zaposleni koriste rukama. Zamisao je da se mašina uklopi u takvo okruženje. Prvi eksperimenti predviđeni su u zatvorenim radnjama, bez kupaca, gde se rad može pažljivije pratiti. Kompanija projekat razvija kroz višegodišnje partnerstvo, a svoje ambicije jasno predstavlja kao dugoročan plan, ne kao opis nečega što je već svuda ostvareno. U objašnjenju partnerstva naglašava se i prikupljanje iskustava iz stvarnog prostora. Raf nije laboratorijski sto na kojem je svaki predmet unapred postavljen na isto mesto. Upravo susret sa svakodnevnim uslovima treba da pokaže koje pokrete i odluke sistem još mora da nauči.
Najbolji razlog da se ova priča prati nije izgled robotskog lica, nego mogućnost da se deo zamornog fizičkog posla vremenom olakša. Dopunjavanje rafova podrazumeva saginjanje, podizanje i mnoštvo sličnih radnji. Ako mašina pouzdano preuzme deo toga, zaposleni bi mogli da imaju više vremena za druge zadatke. Ipak, uspeh se neće meriti jednim lepim snimkom. Važno je kako se sistem ponaša tokom čitave smene, šta radi kada je ambalaža drugačija i koliko pomoći traži od ljudi.
Nama, sa druge strane kase, najzanimljivija promena mogla bi jednog dana da bude vrlo skromna: da češće nađemo proizvod na mestu i lakše dobijemo pomoć zaposlenog. Dotle, danski projekat ostaje koristan pogled u radionicu budućnosti. Robot još uči, čovek mu pokazuje, a sasvim obična polica postaje poligon za razvoj. U tome ima i nečeg simpatičnog. Tehnologija o kojoj se priča velikim rečima na kraju mora da savlada zadatak koji prodavci svakodnevno obavljaju gotovo neprimetno. Dobar test neće biti samo to da robot uspe da odloži jednu kutiju. Treba videti da li to može ponavljati pouzdano, bez oštećenja robe i uz razumnu količinu pomoći. Takva merila zvuče manje spektakularno od obećanja o revoluciji, ali su bliža onome što jednoj prodavnici zaista treba.
S.B.
