Ljudi su vreme nekada merili senkom, vodom, peskom i klatnom. Danas se najprecizniji časovnici oslanjaju na atome, ali nauka tu ne staje. Nova generacija takozvanih nuklearnih satova koristi još dublji nivo materije — jezgro atoma — i mogla bi da otvori potpuno novi način merenja vremena, prostora i osnovnih sila prirode.
Smithsonian Magazine je objavio da su dva nezavisna tima napravila prve funkcionalne nuklearne satove, zasnovane na jezgru radioaktivnog elementa torijuma. Za razliku od atomskih satova, koji koriste ponašanje elektrona oko jezgra, nuklearni satovi koriste promene unutar samog jezgra. To ih potencijalno čini još stabilnijim i otpornijim na spoljne smetnje.
Ovakva tehnologija ne služi samo tome da znamo tačno koliko je sati. Ekstremno precizni satovi pomažu GPS sistemima, telekomunikacijama, astronomiji, fizici i merenju promena gravitacije. Ako sat može da primeti nezamislivo male promene u protoku vremena, može pomoći naučnicima da istraže tamnu materiju, varijacije fundamentalnih konstanti i pitanja koja trenutno deluju skoro filozofski.
Za svakodnevni život ovo zvuči daleko, ali tako su nekada zvučale i mnoge tehnologije koje danas koristimo bez razmišljanja. GPS u telefonu ne bi radio kako treba bez preciznog merenja vremena. Nuklearni sat zato nije samo naučna igračka, već potencijalna osnova za buduće instrumente. Vreme, izgleda, još nije izmereno do kraja. Samo smo pronašli još manji mehanizam koji može da ga prati.
S.B.
