TOKIO – Poslednjih meseci japanska nacionalna valuta tone sve dublje, dok istovremeno osetno raste trošak zaduživanja za državu. Ophrvan brojnim unutrašnjim ekonomskim izazovima, ali i imobilisan snažnim američkim vojno-političkim zagrljajem, Japan ima sve manje prostora za finansijsko i ekonomsko manevrisanje. Zemlja izlazeg sunca ubrzano ulazi u pogubnu spiralu koja će je, kako otvoreno strahuju i domaći i strani ekonomisti, neizbežno odvesti u siromaštvo. U očajničkom pokušaju da se iskobelja iz dužničkog klupka, Japan bi sa sobom u duboku finansijsku krizu mogao domino efektom da povuče i same Sjedinjene Američke Države.
Ovaj dramatični monetarni i ekonomski pad, koji je kulminirao ovog četvrtka, 9. jula 2026. godine, preti da izazove tektonske poremećaje na globalnim finansijskim tržištima i potpuno promeni ekonomsku sliku Azije.
Finansijski izveštaji sa berzi pokazuju da se japanski finansijski sistem nalazi pred najvećim izazovom u modernoj istoriji.
Istorijski pad jena: Valuta na nivou iz 1986. godine
Pad vrednosti nacionalne valute poprimio je katastrofalne razmere u odnosu na vodeće svetske valute:
Rekordno posrtanje prema dolaru: Japanska valuta jen na kraju prošlog meseca skliznula je do najnižeg nivoa u odnosu na, inače takođe uzdrmani, američki dolar u poslednjih 40 godina. Jen je zvanično pao na vrednost od 162,87 za jedan dolar, što je njegova najmanja vrednost još od daleke 1986. godine.
Kolaps u odnosu na evro: Japanska valuta se, na veliku zabrinutost investitora, trenutno nalazi i na najnižim nivoima ikada zabeleženim u odnosu na evropsku zajedničku valutu evro.
Direktan udar na džep građana: Japan uvozi 95% energenata i 60% hrane
Ovakav drastičan pad vrednosti domaćeg novca ne ostaje samo u domenima visoke ekonomije, već se direktno i bolno preliva na svakodnevni život običnih ljudi.
Ovako oslabljeni jen ozbiljno i progresivno podriva životni standard celokupnog stanovništva u Japanu, s obzirom na specifičnu strukturu tamošnje privrede koja je ekstremno zavisna od spoljnih tržišta. Naime, Japan je prinuđen da uvozi više od 95 odsto svih potrebnih energenata, poput nafte i prirodnog gasa, bez kojih industrija i domaćinstva ne mogu da funkcionišu. Situacija je podjednako alarmantna i u agrarnom sektoru, jer država uvozi čak oko dve trećine ukupne količine hrane koja se svakodnevno konzumira u zemlji, zbog čega skok uvoznih cena preti da gurne milione građana u zonu nemaštine, navodi se u najnovijim ekonomskim analizama sa azijskih tržišta.
M. D.
