Slovenija ulazi u završnu fazu postizbornih pregovora sa izgledima da dobije manjinsku vladu predvođenu Janezom Janšom, čiji bi opstanak mogao zavisiti od podrške stranke Istina Resnica Zorana Stevanovića. Takav scenario, prema ocenama analitičara, nosi značajnu političku neizvesnost, dok dodatne tenzije izazivaju najave o mogućem referendumu o NATO-u i pitanja budućeg spoljnopolitičkog kursa zemlje.
Prema trenutnim pregovorima, potencijalnu vladajuću strukturu činile bi stranke desnog centra i desnice, pri čemu bi SDS dobio osam ministarskih mesta, Nova Slovenija pet, a Demokrate tri, dok bi Stevanovićeva stranka pružala podršku izvan vlade.
Takav model, prema ocenama, mogao bi buduću vladu učiniti politički ranjivom i zavisnom od podrške partnera koji formalno ne bi bili deo izvršne vlasti.
Dodatnu pažnju izazvalo je konstituisanje 10. saziva parlamenta i izbor Zorana Stevanovića za predsednika parlamenta, što je otvorilo nove političke polemike, posebno nakon njegovih izjava o mogućnosti referenduma o izlasku Slovenije iz NATO-a.
Analitičari ukazuju da upravo Stevanovićeva pozicija unosi dodatni element nepredvidivosti u proces formiranja vlasti, imajući u vidu da se njegova stranka često ne uklapa u klasične političke podele, piše euronews.rs.
Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar u ponedeljak počinje konsultacije sa parlamentarnim strankama, dok rok za dodelu mandata za sastav nove vlade ističe pre 10. maja.
Ukoliko Janša uspe da formira kabinet, očekuje se da bi prvi potezi nove vlade mogli biti usmereni na unutrašnja politička pitanja i preispitivanje poteza prethodne administracije, dok bi u spoljnoj politici, prema procenama, moglo doći do nijansiranih, ali ne i dramatičnih promena.
Ipak, otvorena pitanja odnosa prema NATO-u, Rusiji i ukupne stabilnosti buduće većine ostavljaju slovenačku političku scenu u zoni visoke neizvesnosti.
M. T.
Foto: FB/Janez Janša
