So je jedan od onih sastojaka koje svi koriste, a retko o njemu razmišljaju duže od sekunde. Malo u supu, malo u salatu, malo u testo, prstohvat preko krompira. Ali iza obične posude sa solju krije se važna zdravstvena priča, naročito kada je reč o jodu.
Food & Wine je pisao o tome šta se dogodilo sa jodiranom solju i zašto je ta tema ponovo važna. Jod je neophodan za rad štitaste žlezde, a jodirana so je decenijama bila jednostavan način da se smanji rizik od nedostatka ovog minerala u ishrani.
Problem je što su se navike promenile. Ljudi sve češće koriste morsku so, himalajsku so, krupnu so, začinske mešavine i različite „prirodnije” proizvode, a ne proveravaju uvek da li sadrže jod. Uz to, veliki deo soli koju unosimo dolazi iz prerađene hrane, koja ne mora biti napravljena sa jodiranom solju.
Kod nas se jodirana so dugo podrazumevala, pa mnogi i ne razmišljaju o tome da izbor „lepše” ili skuplje soli može promeniti unos joda. Naravno, to ne znači da treba preterivati sa solju. Naprotiv, previše soli ostaje problem za pritisak i zdravlje srca. Ali kada se so već koristi, važno je znati šta se njome zaista unosi.
Ova tema je dobar primer kako zdravlje ne zavisi samo od velikih odluka i skupih dodataka ishrani. Ponekad se krije u najobičnijoj kuhinjskoj navici. Nije svejedno šta piše na pakovanju, niti je svaka so ista samo zato što je bela.
So daje ukus, ali jodirana so ima i javnozdravstvenu priču. A to je nešto što se lako zaboravi dok se ručak kuva u žurbi.
S.B.
