Kada se govori o ishrani za duži i zdraviji život, najčešće se odmah pomisli na manje kalorija, manje šećera, manje masti i više discipline. Međutim, novo istraživanje sugeriše da priča možda nije toliko jednostavna. Nije važno samo koliko se jede, već i koji se tip proteina unosi i kako određene aminokiseline utiču na telo tokom starenja.
ScienceDaily je preneo istraživanje Univerziteta Južne Kalifornije u kome je modifikovana mediteranska ishrana, sa nižim unosom proteina i pažljivo kontrolisanim unosom metionina, pomogla miševima da imaju zdraviji život, manje telesne masti i slabiju krhkost. Isti tekst navodi i da su ljudski podaci povezali niži unos životinjskih proteina sa manjom učestalošću gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Ovo ne znači da ljudi treba sami da izbacuju proteine ili eksperimentišu sa restriktivnim režimima. Protein je neophodan za mišiće, imunitet, oporavak i svakodnevno funkcionisanje, posebno kod starijih osoba. Ali istraživanje postavlja važno pitanje: da li je kvalitet i sastav proteina ponekad važniji od same količine? U svetu u kome se proteinski proizvodi reklamiraju na sve strane, to je korisna protivteža.
Metionin je esencijalna aminokiselina, što znači da je telo ne može samo proizvesti i mora je dobiti hranom. Ima je u različitim namirnicama, naročito u životinjskim proteinima. Naučnike zanima da li njegovo ograničavanje, u određenim uslovima i uz pravilno planiranu ishranu, može uticati na metaboličke puteve povezane sa starenjem. Kod miševa su rezultati zanimljivi, ali kod ljudi se mora ići oprezno.
Najvažniji deo ove priče je pomeranje fokusa sa brze dijete na obrazac ishrane. Modifikovana mediteranska ishrana ne zvuči kao kazna, već kao tanjir sa više biljnih namirnica, mahunarki, povrća, orašastih plodova, kvalitetnih masti i manje oslanjanja na velike količine mesa. To je pristup koji se lakše uklapa u svakodnevicu nego ekstremni režimi koji traju tri nedelje, pa se napuste.
Kod nas se proteinska kultura poslednjih godina dosta promenila. Proteinski pudinzi, pločice, napici i „fit” grickalice postali su uobičajeni, često i za ljude koji ne treniraju ozbiljno. Ova vest podseća da više proteina nije automatski bolje za svakoga. Telo nije reklama sa velikim slovima na ambalaži. Ono reaguje na celinu ishrane, godine, aktivnost, zdravlje i navike.
Za starije osobe, sportiste, decu, trudnice i ljude sa bolestima važe različita pravila, pa je zato opasno izvlačiti jednostavne savete iz jedne studije. Ali kao zanimljivost, istraživanje je važno jer pokazuje da nauka o ishrani sve više ulazi u finese. Nije sve u kalorijama, niti je sve u makronutrijentima. Ponekad jedan sastavni deo proteina može otvoriti veliko pitanje o tome kako telo stari.
Ako postoji praktična poruka, ona nije „jedite manje po svaku cenu”, nego „jedite promišljenije”. Više biljnih obroka, manje industrijske hrane, raznovrsni izvori proteina i zdrav odnos prema tanjiru možda su bolji put od opsesije brojkama. Dugovečnost se ne gradi jednim proizvodom, već ritmom koji telo može da prati godinama.
S.B.
