Letovanje koje bi trebalo da bude vreme odmora i uživanja za neke porodice srpskih turista ove sezone pretvorilo se u tragediju. Od 1. juna u Grčkoj je život izgubilo čak 28 državljana Srbije.
Slične vesti
Iako za ovogodišnje slučajeve još nema zvaničnih podataka o uzrocima smrti, iskustva iz prethodne godine pokazuju da su među najčešćim uzrocima bili srčani problemi i srčani zastoj. Visoke temperature, dug boravak na suncu, fizički napor, ali i nagli ulazak u hladnu vodu mogu predstavljati ozbiljan rizik, naročito za osobe koje već imaju kardiološke probleme.
Kardiolog prof. dr Dragan Simić upozorava da su posebno ugrožene osobe koje imaju zdravstveni problem, ali ga nisu prepoznale ili nisu dobile odgovarajuću terapiju i upozorenja.
„Takva jedna osoba se u normalnom životu često izlaže nekim rizicima, a da uopšte nije svesna. Kad takvu osobu prebacite na more, gde je visoka temperatura, onda se desi jednostavno da se telo dosta ugreje“, kaže dr Simić za Euronews Srbija, ističući lošu naviku domaćih turista da previše vremena provode na suncu.
Postepeno u vodu, bez naglog rashlađivanja
Upravo zbog toga, ulazak u vodu ne bi trebalo da bude nagao. Nakon dugog boravka na suncu i van hladovine, organizmu je potrebno vreme da se prilagodi velikoj temperaturnoj razlici.
„Kad se telo dosta ugreje, u nekom momentu morate vrlo mudro, polako ući u hladnu vodu i napraviti postepeno prilagođavanje organizma toj hladnoj vodi. To je proces koji treba da traje, sedam, osam, deset minuta. Znači, to je polako kvašenje svih delova tela, da dobijete tu adaptaciju“, objašnjava Simić.
Naglo skakanje u vodu, upozorava kardiolog, može izazvati nepredvidive reakcije čak i kod dobrih plivača.
Šta se događa sa srcem pri naglom ulasku u hladnu vodu?
Kada osoba zagrejana od sunca iznenada uđe u hladnu vodu, kardiovaskularni sistem reaguje ubrzavanjem srčanog rada i sužavanjem krvnih sudova, odnosno vazokonstrikcijom.
„Ljudi koji imaju problem sa koronarnim arterijama često mogu ući u takozvanu ishemiju, smanjen protok, što se dešava kod ljudi koji imaju anginu pektoris“, objašnjava dr Simić.
U takvim okolnostima, usled skoka krvnog pritiska i ubrzanja srčanog ritma, povećava se rizik od nastanka opasne aritmije. Srce može da stane, a naprasna srčana smrt može se završiti davljenjem.
Problem je i u tome što se sve može odvijati veoma brzo. Kada osoba u vodi oseti da nešto nije u redu, mogu se javiti panika i grč, kao i nemogućnost normalnog plivanja.
„Kad osete problem, i ako su dobri plivači, ide prvo panika, onda se praktično javi neki grč, nemogućnost da se zapliva kako treba, uhvati ga panika i on u nekom momentu refleksno otvori usta, proguta određenu količinu vode i može se u vrlo brzom periodu udaviti“, kaže Simić.
Ko je posebno ugrožen?
Posebno su ugroženi pacijenti sa ozbiljnom koronarnom bolešću, hipertenzijom ili srčanom slabošću.
Simić navodi da pacijenti sa težim srčanim oboljenjima moraju biti posebno oprezni, a za neke od njih odlazak na more uopšte ne preporučuje.
„Recimo, vi imate ljude koji imaju veći broj stentova, imaju koronarnu bolest, anginu pektoris, imaju srčano popuštanje, imaju mogućnost da nastane ta takozvana patološka maligna aritmija i tako dalje. Znači, to su vrlo ozbiljni kardiološki pacijenti“, kaže Simić.
Prema njegovim rečima, za takve pacijente čak i putovanje do mora može predstavljati ozbiljan rizik.
„Tim pacijentima ja kažem da apsolutno ne predlažem da idu, jer su to ozbiljni pacijenti i takav jedan odlazak može biti vrlo problematičan i rizičan“, upozorava kardiolog.
Odlazak na more nije zabranjen za sve srčane bolesnike
Drugačija je situacija sa pacijentima koji imaju, na primer, hipertenziju ili su ranije imali problem koji je rešen postavljanjem stenta, ali su sada stabilni.
Njima se odlazak na more obično ne zabranjuje, ali je i dalje veoma važno da se pridržavaju određenih pravila i realno procene svoje mogućnosti.
„Ne smeju da se izlažu ogromnom naporu, dugom suncu, nekom neracionalnom plivanju. Znate, ljudi rade svašta. Svi odjednom hoće sebi da dokažu da oni nešto mogu. I to je onda jako rizično“, kaže Simić.
Terapija se ne sme zaboraviti
Kardiolog posebno naglašava da pacijenti ne bi smeli da zaborave propisanu terapiju.
„Terapija obavezno, nitro sa sobom i tako dalje. Mislim, ta koronarna bolest, odnosno srce kao organ, jako može da iznenadi i da napravi problem vrlo brzo, bez nekih velikih upozoravajućih“, navodi Simić.
Zato osoba sa srčanim problemima koja ipak odlazi na more mora realno da proceni svoje zdravstveno stanje i mogućnosti, da izbegava prevelike napore i dugo izlaganje suncu, kao i da se pridržava terapije i saveta lekara.
Na odmoru, poručuje stručnjak, oprez ne bi trebalo da bude manji nego kod kuće – jer visoke temperature, sunce, fizički napor i hladna voda mogu u kratkom vremenu predstavljati ozbiljan rizik.
E.M.
