Kada čujemo poznatu pesmu, mozak ne registruje samo tonove. U nekoliko trenutaka prepoznajemo ritam, melodiju, instrumente, emociju i uspomene povezane sa muzikom. Novo istraživanje pokušalo je da proveri koliko se tog procesa može prepoznati neposredno iz moždane aktivnosti. Rad objavljen 9. avgusta u časopisu Scientific Reports pokazuje da kombinovanje signala iz mozga sa modelima koji matematički opisuju akustičke karakteristike muzike može značajno poboljšati identifikaciju numere koju osoba sluša.
Istraživači nisu „čitali misli“ u smislu prepoznavanja nečijih privatnih ideja. Učesnici su slušali unapred poznat skup muzičkih isečaka dok je beležena njihova moždana aktivnost. Računar je zatim pokušavao da utvrdi koji je isečak izazvao određeni obrazac. Ključna novina bila je povezivanje neuronskih signala sa reprezentacijama koje akustičke neuronske mreže stvaraju kada analiziraju samu muziku. Takvi modeli ne vide pesmu kao jedno ime fajla, već je razlažu na niz složenih osobina – promene frekvencije, ritam, zvučnu teksturu i odnose koji se menjaju kroz vreme.
Rezultati pokazuju da mozak i veštački modeli muzike na određenom nivou izdvajaju slične informacije. To ne znači da neuronska mreža „sluša“ poput čoveka, ali matematički opis koji model nauči može pomoći da se objasne obrasci u pravom mozgu. Takva istraživanja jednog dana mogu imati medicinske primene. Kod ljudi koji ne mogu da govore zbog neurološke bolesti, možda će biti moguće razvijati interfejse koji prepoznaju određenu nameru ili doživljaj na osnovu moždanih signala. Muzika je koristan eksperimentalni materijal jer ima jasnu vremensku strukturu i veoma snažno angažuje različite moždane mreže.
Ipak, put do uređaja koji bi iz glave „izvukao pesmu“ još je veoma dug. Rezultati zavise od vrste snimanja, broja mogućih numera i količine podataka prikupljenih od svake osobe. Mnogo je lakše izabrati tačan odgovor između deset unapred poznatih pesama nego rekonstruisati bilo koju muziku koju čovek zamisli. Privatnost takođe postaje važno pitanje čim tehnologija počne da izvlači više informacija iz moždanih signala. Za sada je najveća vrednost istraživanja u nečem jednostavnijem: pokazuje da ono što doživljavamo kao lični osećaj „prepoznao sam ovu pesmu“ ima dovoljno organizovan fizički obrazac da računar može da ga razlikuje od druge muzike.
S.B.
