Dementija se često doživljava kao neizbežna posledica starosti, posebno ako u porodici već postoje slučajevi bolesti. Genetika i godine zaista predstavljaju važne faktore na koje ne možemo uticati, ali sve više istraživanja pokazuje da značajan deo ukupnog rizika zavisi i od stanja organizma tokom prethodnih decenija. ScienceDaily je 6. avgusta predstavio podatke dugoročnih istraživanja prema kojima bi gotovo polovina slučajeva demencije mogla biti povezana sa faktorima koji se barem delimično mogu menjati – visokim pritiskom, pušenjem, dijabetesom, nedostatkom fizičke aktivnosti, viškom kilograma, gubitkom sluha i društvenom izolacijom.
Mozak ne stari odvojeno od ostatka tela. Krvni sudovi koji snabdevaju srce istovremeno dovode kiseonik i hranljive materije do moždanog tkiva, pa dugogodišnji visok krvni pritisak, dijabetes i oštećenja krvnih sudova mogu ostaviti posledice koje postaju vidljive tek u poznijim godinama. Pušenje dodatno povećava rizik od moždanog udara i oštećenja cirkulacije, dok redovna fizička aktivnost pomaže regulaciji pritiska, šećera, telesne težine, sna i raspoloženja. Posebnu pažnju poslednjih godina dobija i sluh: osoba koja teško čuje može se postepeno povlačiti iz razgovora i društvenog života, što dodatno smanjuje svakodnevnu stimulaciju mozga.
Važna je i takozvana kognitivna rezerva. Obrazovanje, učenje, čitanje, društveni kontakti, hobiji i drugi oblici mentalne aktivnosti ne mogu da garantuju da se bolest neće pojaviti, ali mogu pomoći mozgu da duže funkcioniše uprkos određenim promenama. Zato dve osobe sa sličnim nalazima na snimcima mozga ne moraju imati iste simptome. Ipak, istraživači naglašavaju da ne postoji jednostavna formula koja garantuje zaštitu. Čovek može voditi veoma zdrav život i ipak razviti demenciju, dok neko sa više faktora rizika nikada ne dobije bolest. Govorimo o promeni verovatnoće, ne o potpunoj kontroli.
Najvažnije je što prevencija zdravlja mozga možda počinje mnogo pre prvih problema sa pamćenjem. Krvni pritisak u četrdesetim, prestanak pušenja, regulisanje šećera, kretanje i održavanje društvenih veza mogu imati posledice koje se vide decenijama kasnije. Kod nas, gde su hipertenzija, pušenje i metabolički problemi veoma česti, ista pravila koja se preporučuju za očuvanje srca mogu biti važna i za mozak. Dementija neće postati potpuno sprečiva, ali predstava da je svaki slučaj unapred određen godinama i genima sve manje odgovara onome što nauka danas zna.
S.B.
