Pametni satovi i fitnes narukvice uglavnom se koriste za brojanje koraka, praćenje treninga i procenu sna. Međutim, kontinuirani podaci koje prikupljaju postaju sve zanimljiviji i medicinskim istraživačima. Novi rad spojio je podatke o kretanju i spavanju sa genetskim rizikom za veliki depresivni poremećaj i proverio da li kombinacija tih informacija može pokazati obrasce koji prethode prvoj evidentiranoj dijagnozi.
Analiza objavljena 6. avgusta obuhvatila je 3.030 odraslih učesnika američkog programa All of Us, od kojih je 284 tokom praćenja prvi put dobilo dijagnozu depresivnog poremećaja. Veći genetski rizik, manji broj koraka, slabija fizička aktivnost, lošija efikasnost sna i veće oscilacije u njegovom trajanju bili su povezani sa većom verovatnoćom kasnije dijagnoze. To ne znači da narukvica može da prepozna depresiju. Čovek može manje hodati zbog posla, povrede ili vremenskih prilika, dok loš san može imati mnogo potpuno drugačijih uzroka.
Najzanimljiviji je dugoročan obrazac. Depresija kod dela ljudi ne počinje naglo, već se energija, ritam spavanja i svakodnevno kretanje postepeno menjaju. Uređaj može registrovati promenu koju osoba teško može precizno da proceni iz sećanja. Genetski podaci dodatno daju statističku sliku nasledne sklonosti, ali ni oni nisu sudbina. Ne postoji jedan „gen za depresiju“, već veliki broj genetskih varijanti sa veoma malim pojedinačnim uticajem. Okruženje, stres, zdravlje i životne okolnosti i dalje imaju ogromnu ulogu.
U budućnosti najkorisniji signal možda neće biti poređenje korisnika sa prosekom, već sa njegovim sopstvenim ranijim ponašanjem. Ako neko godinama ima stabilan ritam, a zatim se tokom nekoliko meseci postepeno menja, to može biti razlog da obrati pažnju na svoje stanje. Takav sistem ipak bi zahtevao strogu zaštitu privatnosti, jer podaci o kretanju, snu i genima predstavljaju veoma osetljive informacije. Narukvica ne bi trebalo da govori „imate depresiju“, već eventualno da primeti trajnu promenu koja može biti povod za razgovor sa stručnjakom.
S.B.
