Na modnoj pisti pogled obično prvo privuče kroj, a tek zatim ono od čega je odeća napravljena. Ipak, postoje tkanine koje same nose gotovo čitavu priču. Kineski brokat, sa bogatom površinom i šarama koje nastaju tkanjem, upravo je takav materijal. Njegova lepota nije samo u sjaju, već i u radu koji se iza njega krije. Kada se taj zanat pojavi u savremenoj kolekciji, otvara se zanimljivo pitanje: kako sačuvati prepoznatljiv karakter stare veštine i istovremeno napraviti odeću koja pripada današnjem vremenu?
U Milanu je jedan odgovor ponudilo ime ZHONGFANG.LIJIN, iza kojeg stoji dizajnerka i tekstilna inženjerka He Rong. Kolekcija za proleće i leto 2027. oslanja se na brokat, uz oblike i detalje nadahnute prirodom. Među motivima su čaure svilene bube, listovi duda i leptiri, dok se u bojama pojavljuju nežni tonovi breskve, plave i indiga. Umesto da tkanina ostane samo svečani ukras, ona postaje polazište za volumen, slojeve i pokret odeće. Tako se veština tkanja može primetiti i izvan onoga što obično zamišljamo kao tradicionalnu nošnju.
Širu sliku tog zanatskog nasleđa dobro ilustruje nankinški brokat junđin, čiju je tehniku Unesko uvrstio na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. To je poseban primer kineske tradicije, a ne tvrdnja da je svaki komad sa milanske piste izrađen upravo tom metodom. U opisu ove veštine navodi se rad dvoje zanatlija na velikom razboju i složen niz postupaka koji povezuje pripremu šare, niti i samo tkanje. Nekada povezivan sa carskom odećom, ovaj zanat danas ima i druge primene. Njegova vrednost ostaje u znanju koje ljudi prenose kroz rad.
Juronjuz u današnjoj modnoj priči iz Milana izdvaja upravo susret kineskog zanatstva i savremenog dizajna, osvrćući se na nedavno održane revije. Za publiku koja ne prati kalendar modnih nedelja, to je možda i najzanimljiviji ugao. Nije potrebno znati sve sezonske trendove da bi se prepoznala pažnja u materijalu. Dovoljno je pogledati kako se šara menja kada tkanina uhvati svetlost ili kako nabor otkriva novu nijansu. Odeća tada postaje nešto što se posmatra malo duže, kao predmet u kojem je ostalo vidljivo vreme utrošeno na izradu.
Kod tkanine je posebno zanimljivo to što se njen izgled menja sa pokretom osobe koja je nosi. Ono što na ravnoj fotografiji deluje mirno, u hodu može da pokaže sasvim drugačiji raspored svetlosti i senke. Zato razgovor o zanatu ne mora ostati zatvoren među stručnim izrazima. Može početi od jednostavnog zapažanja da nam je neki rukav, nabor ili površina zadržala pogled. Tek posle dolazi pitanje kako je takav efekat postignut, a sa njim i pažnja prema radu koji se iza lepog komada odeće obično ne vidi.
I ovdašnjem oku takva priča može biti bliska. Imamo iskustvo sa vezom, tkanjem i odećom koja se čuvala za posebne prilike, pa lako razumemo zašto neki materijali nose više od praktične namene. Savremeni dizajn može da im pruži novi život ako im priđe sa znanjem i merom. Najlepši rezultat nije nužno najraskošniji komad na pisti, već onaj koji probudi želju da saznamo ko ga je napravio i kako. U brzom smenjivanju novih kolekcija, malo pažnje prema jednoj niti, jednom razboju i jednoj veštoj ruci deluje kao sasvim dobrodošao predah.
S.B.
Izvor: Postinfo
