Rast generativne veštačke inteligencije otvorio je potpuno novo pitanje koje većina korisnika ne vidi kada pošalje upit četbotu – koliko vode je potrebno da data-centar obradi zahtev? Računari proizvode ogromnu količinu toplote, a mnogi veliki centri koriste vodu u sistemima za hlađenje. Zato su se poslednjih godina pojavile procene prema kojima jedan razgovor sa AI sistemom „troši“ određenu količinu vode. Problem je što se takve brojke često predstavljaju kao univerzalna mera, iako stvarna potrošnja zavisi od lokacije, tehnologije hlađenja, vremena, izvora električne energije i opterećenja servera. HackerNoon je 9. avgusta u svom tehnološkom pregledu izdvojio upravo raspravu o stvarnom vodenom otisku AI sistema i upozorio na jednostavne proračune koji složen industrijski sistem svode na jedan broj po upitu.
Data-centar u hladnoj oblasti može veliki deo godine koristiti spoljašnji vazduh i trošiti relativno malo vode za direktno hlađenje. Isti broj servera u toploj i suvoj oblasti može zahtevati potpuno drugačiji sistem. Tu je i indirektna potrošnja: elektrana koja proizvodi struju za računar takođe može koristiti vodu. Ako se energija dobija iz vetra ili solarnih panela, taj deo računa je drugačiji nego kod termoelektrane. Zato dve potpuno iste AI operacije mogu imati različit vodeni otisak zavisno od toga gde i kada se izvršavaju.
Ovo ne znači da je potrošnja vode nevažna. Naprotiv, veliki data-centar može biti ozbiljan lokalni potrošač, posebno u oblastima koje već imaju problem sa sušom. Pravo pitanje nije da li AI „troši čašu vode“ po određenom broju upita, već da li infrastruktura konkuriše stanovništvu, poljoprivredi i prirodi za ograničen lokalni resurs. Zbog toga kompanije sve češće grade zatvorene sisteme hlađenja, koriste prečišćenu otpadnu vodu ili biraju lokacije gde je hlađenje lakše. Pojedini centri mogu i da prebacuju deo računarskog opterećenja u drugi region u periodu velike vrućine.
Kako AI bude ulazio u sve veći broj proizvoda, biće potrebno mnogo transparentnije izveštavanje o njegovoj stvarnoj infrastrukturi. Jednostavne viralne tvrdnje korisne su jer skreću pažnju na problem, ali mogu prikriti ono što je važno. Nije svaki digitalni zahtev isti i nije svaki litar vode podjednako kritičan. Litar potrošen u oblasti sa obilnim vodnim resursima i litar u regionu koji prolazi kroz višegodišnju sušu nemaju isti lokalni značaj. Ekološka cena AI zato se ne može razumeti samo brojanjem upita – potrebno je znati gde stoje serveri, kako se hlade i iz čega dobijaju struju.
S.B.
