Voćna mušica teško da deluje kao životinja iz koje možemo naučiti nešto o društvenom životu, ali Drosophila je decenijama jedan od najvažnijih modela u biologiji ponašanja i sna. Novo istraživanje objavljeno 9. avgusta pokazuje da njen san ne zavisi samo od toga da li živi sama ili u grupi, već od nedavnog društvenog iskustva. Muve koje su dugo bile izolovane nisu pokazivale dramatičnu promenu sna, dok su jedinke koje su prethodno živele sa drugima, a zatim naglo ostale same, počinjale da spavaju znatno više. Rezultat je izdvojen u dnevnom pregledu novih istraživanja Gist.Science, gde se navodi da je tim koristio novi sistem praćenja sociSleep kako bi posmatrao životinje bez dodatnog menjanja njihovog društvenog stanja tokom testa.
Razlika je važna jer klasični eksperimenti često porede životinje koje su dugo živele same sa onima iz grupa. Takav pristup može prevideti sam trenutak gubitka društvenog kontakta. Mozak se vremenom prilagođava stabilnom okruženju, čak i kada ono nije idealno. Nagla promena predstavlja drugačiji signal: životinja je očekivala prisustvo drugih, a ono je nestalo. Kod voćnih mušica rezultat je bio povećanje sna, što ukazuje da nervni sistem registruje društveni gubitak kao poseban događaj, a ne jednostavno kao odsustvo drugih jedinki.
Naravno, iz ovoga ne treba zaključivati da se ljudska usamljenost može direktno objasniti ponašanjem mušice. Ljudski odnosi uključuju jezik, uspomene, kulturu i veoma složene emocije. Međutim, osnovni nervni sistemi koji povezuju socijalno iskustvo, stres, budnost i san mogu imati veoma stare evolutivne korene. Upravo zato se Drosophila koristi u laboratorijama: njen mozak je dovoljno jednostavan da se pojedinačni neuronski krugovi mogu detaljno proučavati, a ipak životinja pokazuje učenje, društveno ponašanje, izbor partnera i jasno organizovane cikluse sna.
Najzanimljivija poruka istraživanja jeste da bi pri proučavanju posledica izolacije trebalo pitati ne samo „koliko dugo je neko sam“, nego i „šta se dogodilo neposredno pre toga“. Organizam možda drugačije reaguje na stanje koje traje mesecima nego na nagli prekid društvenog kontakta. Kod mušice se ta razlika vidi u količini sna. Sledeći korak biće pronalaženje neuronskih signala koji registruju promenu i određuju koliko dugo efekat traje. Čak i veoma mala životinja tako pokazuje da društveno okruženje nije samo pozadina života – njegov nagli nestanak može promeniti osnovnu biološku funkciju kao što je spavanje.
S.B.
