Pre više od 60.000 godina ljudi na jugu Afrike uzimali su komade ljuske nojevog jajeta i na njih pažljivo urezivali geometrijske linije. Na prvi pogled takvi tragovi mogu izgledati kao jednostavne dekoracije, ali nova analiza pokazuje da su obrasci bili organizovaniji nego što se do sada pretpostavljalo. Naučnici su proučavali veliki broj fragmenata i utvrdili da se određeni motivi ponavljaju, menjaju kroz vreme i verovatno slede pravila koja su ljudi iz iste zajednice razumeli. ScienceDaily je 9. avgusta objavio rezultate prema kojima geometrijski ornamenti stari više desetina hiljada godina ukazuju na složenije planiranje i prenošenje vizuelnih ideja među ljudima.
Nojeva jaja nisu bila samo izvor hrane. Njihove debele ljuske mogle su da se koriste kao posude za vodu, što je u suvim oblastima bilo izuzetno važno. Kada se na takvom predmetu pojavi ponovljiv ornament, moguće je da nije služio samo ukrašavanju. Šara je mogla označavati vlasnika, grupu, poreklo ili sadržaj posude. Istraživači ne mogu pročitati značenje kao savremeni tekst, ali mogu analizirati redosled rezova, razmak između linija i način na koji se isti motiv pojavljuje na više fragmenata. U pojedinim slučajevima urezi nisu nastali slučajnim grebanjem, već pažljivim ponavljanjem poteza koji zahtevaju vreme i kontrolu ruke.
Takva otkrića važna su za razumevanje nastanka simboličkog ponašanja. Čovek ne mora da piše rečenice da bi koristio znakove. Dovoljno je da grupa razume da određeni oblik nosi informaciju koju drugi članovi mogu prepoznati. Ukras na posudi tada postaje više od estetike – on je deo društvene komunikacije. Ako su se obrasci učili i prenosili sa generacije na generaciju, to znači da je postojala tradicija. Promene u motivima kroz vreme mogu pokazati kako su se zajednice razdvajale, susretale ili menjale svoje običaje, slično kao što arheolozi danas prate širenje stilova keramike ili nakita.
Najzanimljivije je što nalazi potiču iz vremena mnogo pre prvih gradova, poljoprivrede i pisma. Ljudi koji su ih stvarali bili su lovci i sakupljači, ali to nije značilo da je njihov mentalni svet bio jednostavan. Morali su da planiraju kretanje kroz pejzaž, pamte izvore vode, poznaju ponašanje životinja i održavaju odnose sa drugim grupama. Geometrijske šare sada dodaju još jedan detalj toj slici. Predmet veličine dlana pokazuje da su ljudi pre 60.000 godina možda već živeli u svetu simbola, dogovorenih značenja i vizuelnih tradicija – svetu koji je po toj osobini mnogo bliži našem nego što bi ogromna vremenska udaljenost mogla da sugeriše.
S.B.
